-Vojvodjanski klub 29.9.1992.-29.9.2010.
Povodom osamnaestogodišnjice delovanja i rada Vojvođasnkog kluba, organizacije civilnog društva građanki imgrađana Vojvodine, na pitanje iz naslova teme današnje Govornice izrećiću nekoliko naznaka:
-U Vojvodini se ne živi od tambucice, širokih gaća i raznih paprikašijada . Tradicija je lepa i treba je negovati, ali postoje namera i nastojanja da se Vojvodina u široj javnosti predstavi upravo na ovaj način. Čak i neke političke stranke poseban značaj daju ovoj tradiciji umesto političkom subjektivitetu Vojvodine, kojeg uopšte nema!
-U Evropi ne postoji region koji sopstvena država toliko eksploatiše i ponižava kao što to čini Srbija sa Vojvodinom.
-Četrnaest meseci trajala je prava haranga protiv Vojvodine u vezi sa davanjem saglasnosti na Vojvođanski statut. Statut je usvojen i proglašen, ali nadlešnosti se ne prenose, mada su mnoge od njih samo papirnate. Ne zna se koliko je stvarnih nadležnosti Vojvodina preuzela. Nastala je tišina o Vojvodini.
-U Vojvodini pre četiri godine nije prošao Ustavni referendum. Građanke i građani Vojvodine i pored do tada nezabeležene medijske i finansijske kampanje jasno su rekli ne ovakvom Ustavu i ustavnom položaju Vojvodine. Da li je u referendum prošao u Srbiji najbollje se zna u CESIDu, koji je posle ove ujdurme, bar kod Vojvođanskog kluba izgubio kredibilitet.
-Nakon neuspešnog referenduma u Vojvodini, moral je nalaagao, bar se u Vojvodini o tome nekada vodilo računa, da oni koji su ga zagovarali i utrošili ogromnu energiju, ali i vojvođanski novac podnesu ostavke. U Vojvodini se to nije dogodilo.
-Dogodilo se upravo suprotno. Ti akteri pobeđuju na izborima.
-U Vojvodini nema političkog života. Za ovih 18 godina koliko postoji i deluje Vojvođanski klub, povećana je samo vojvođanska administracija. Sve ostalo je manje, više puko zamajavanje. Prateći medije stiče se utisak da je u Vojvodini sve idealno.
«Otvaraju» se nova radna mesta pa se stvara dojam kod neupućenih da će se u Vojvodini uskoro ukazati potreba za «uvozom» radne snage, jer neće biti nezaposlenih.
-Politički život u Vojvodini ne postoji on se simulira. I Vlada i Skupština su u suštini transmisija centralističke srbijanske politike. Vojvođanska vlada, odnosno stranka koja čini njenu okosnicu, je stalno u izbornoj kampanji.
-U vreme osnivanja Vojvođanskog kluba na prvoj Govornici konstatovano je da u Vojvodini postoje samo dva nezavisna dvonedeljnika koji zastupaju interese Vojvodine i promovišu potrebu za postojanjem političkog subjektiviteta u Vojvodini. Da li se slična ocena može izreći danas da postoji neki medij koji to promoviše? Sve je manje više pod partijskom kontrolom.
-Politički život ne postoji iz nekoliko razloga. Silinom partiokratske moći pretočene u Zakon ugašene su neke izvorne političke partije čija je suština delovanja bila upravo borba za politički subjektivitet Vojvodine.
-Političke stranke koje su ostale na takozvanoj političkoj sceni su u vrlo čvrstim zarukama sa strankama čija je centrala u Srbiji ili su se već udale za njih. Ekspoziturama srbijanskih (beograskih) stranaka u Vojvodini važnija su mišljenja beogradskih gazda od interesa Vojvodine. Jer ti političari znaju da su na pozicijama u Vojvodini zato što su ih za to predodredile njihove gazde iz Beograda.
-U narodnoj skupštini Srbije se glasa za zakone i odluke koje su u suprotnosti i sa Ustavom i sa vojvođanskim interesima. Najbolji primer je odluka o budžetu. Treba istaći da ima i časnih izuzetaka, ali vladajuća oligarhija nalazi načine da ih za «neposlušnost» kazni na lokalnim nivoima. Ne treba zaboraviti n i Nacionalni investiconi plan koji u suštini potpuno ignoriše vojvođanske interese.
-Dešava se da poneka vojvođanska stranka u datom političkom trenutku kukurikne nekom ozbiljnom vojvođanskom problemu, ali u Narodnoj skupštini Srbije ipak o obezbeđuje većinu vladinim predlozima.
-U završnoj je fazi Predlog Zakona o prostornom planiranju. Treba obratiti pažnju da se urbanistički i funkcionalno ne smanji teritorija koja sad pripada Vojvodini.
-Sve u svemu politička scena u Vojvodini ne postoji. Postavljene su kulise koje su prazne i nedešava se politika, bar ne ona izvorna vojvođanska koja bi bila u interesu svih građanki i građana Vojvodine pripadnika svih nacionalnih zajednica.
-Vojvođansko pitanje je skrajnuto iz poliitčkog života Srbije, međunarodne zajednice i značajnih organizacija civilnog društva. Ono se smatra završenim usvajanjem Statuta. Ne pominje se u zvaničnim izveštajima nekih značajnih međunarodnih organizacija.
U analizi «Deset godina posle» Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane pitanje Vojvodine se uopšte ne pominje.
-Vojvođanski klub obeležava 18 godina, o aktivnosti i akcijama Kluba ste uglavnom upoznati, jer aktivno sudelujete u njegovom delovanju. Za osamnaestogodišnjicu se na ovim prostorima vezuje punoletstvo. Srbijanski centralizam se prema Vojvodini ponaša kao da je maloletna. Deli joj packe i udara čvegere kad mu se prohte. A Vojvodina, posebno ona politička i partijska uglavnom ćuti.
-Nametnuta je teza da je Vojvodina najrazvijenije područje i da je neophodan ravnomeran razvoj svih područja Srbije. Pri tome se namerno Vojvodina od jogurt revolucije srazmerno najviše propadala i da je na začelju u Srbiji po proseku primanja i ukuzpnom standardu, ne samo od Beograda nego i od ostatka Srbije.
-U Srbiji nema ozbiljnih namera za decentralizacijom. Preseljenje pojedinih državnih organa i agencija iz Beograda u unutrašnjost nije čin decentralizacije. Ti postupci služe za umirivanje javnost da je sva moć u Beogradu. Slično je i sa tezom o takozvanoj regionalizaciji Srbije, a posebno statističkim regionima.
*Kad je o Vojvodini reč neophodno je reći još nekoliko činjenica:
-Vojvodina nije nastala na teritoriji Srbije.
-Vojvodina je jedini od osam konstitutivnih elemenata jugoslovenskog federalizma čije pitanje nije rešeno, ono je i dalje otvoreno.
-Građanke i građani Vojvodine nisu prihvatili ovaj centralističk oktroisani Ustav.
-Vojvođansko pitanje je regulisano partiokratskim dogovorom i neuvažava interese građana Vojvodine.
-Nepoštuju se međunarodni dogovori i sporazimi o Vojvodini:
Mirovna konferencija u Londonu iz 1992. godine;
Pariska konferencija iz 1995. godine;
Atinski kominike iz februara 2000.godine.
Prema Zaključcima Londonske Mirovne konferencije Srbija je bila obavezna da građanima Vojvodine vrati oduzeta ustavna prava. Ta prava nisu vraćena i ako je prošlo 18 godina. Vojvođanski klub insistira na vraćanju ustavnih prava. Z ato su odgovorni svi akteri, ičesnici konferencije. To za nas znači da Vojvodinu treba efinisati da postane federalna jedinica u državi u kojoj se nalazi. Dakle Vojvodina republika u Saveznoj republici Srbiji. Pitanje vojvođanske autonomije je banalizovano i potrošeno aktuelnim ustavom u kojem se tretira kao budžetski trošak, (sedam odsto) to je autonomija bez autonomije, to je fasadna, nesuštinska, prazna autonomija.
Vojvodini su neophodne nadležnosti iz zakonadavne, sudske i izvršne vlasti koje će biti deponovane u sopstvenom ustavu koji će doneti Skupština Vojvodine.
Zato Vojvođanski klub smatra, a to je stav i Treće vojvođanske konvencije čiji je Klub aktivni učesnik da je federalizam lek za iscrpljenu Vojvodinu i koristan za Srbiju.
Iz prakse znamo da Srbija i njena područjima u kojima dominira. Trenutno srbijanska vlast dominira nad Vojvodinom! Ona je za dijalog sa Kosovom jer ga je grubom centralizacijom i unitarističkom, a pogrešnom politikom izgubila. Na dijalog sa Vojvodinom i ne pomšlja jer na obmanama dobija izbore. Upravo glasovima iz Vojvodine imamo ove i ovakve predstavnike vlasti u Srbiji.
Problem je što ne postoji adekvatna alternativa, posebno ona koja će imati novu politiku i uvažavati politički subjektivitet Vojvodine. Bira se mnje zlo! Na to vladajući računaju i zaboravlja da je aktuelna politička oligarhija ne želi dijalog u na narednim izborima.
U poruci predsednika Skupštine Vojvodine, na čemu mu se još jednom najsrdačnije zahvaljujem između ostalog se kaže «Vojvodina treba nove politike i nove političke generacije…» Ovome bih dodao da je nova politika potrebna i Srbiji, koja će prihvatiti da je Srbija složena država sa većem građanki i građana i većem federalnih jedinica. Vojvodina treba da bude federalna jedinica. Nadam se da će se nove političke generacije u Vovodini više zalagati za ovo što zagovaraju Vojvođanski kllub i Treća vojvođanska konvencija, a manje trgovačkim delom politike, jer se stiče utisak da više podsećaju na trgovačko društvo nego političku partiju.
Svima nam čestitam osamnaesti rođendan i zahvaljujem ljudima koji su ga osnovali, vodili, radili i još uvek rade u njemu jer je Klub u određenim političkim trenicima svima nama čuvao, nadam se i očuvao mentalno političko zdravlje!
Vojvođanski klub je pre osamnaest godina osnovan zbog neslaganja sa položajem Vojvodine koji je proizašao iz Ustava iz 1990. godine. Danas jedan od osnovnih zadataka Kluba je da afirmiše Vojvođansko ne izrečenom na ustavnom referendumu i afirmiše drugačiji politički sistem, što praktično znači federalizaciju Srbije sa Vojvodinom kao federalnom jedinicom u njoj.