BEOGRAD OSTVARUJE PREKO POLOVINE DODATNE VREDNOSTI CELE REPUBLIKE SRBIJE
Nakon što su zakonom ustanovljena četir statistička regiona, koji bi trebalo da postanu i politički regioni, tj. nosioci stvarne regionalizacije u Republici Srbiji, kao da se ništa ne dešava. Vojvodina je “dobila” Statut i Zakon o utvrdjivanju nadležosti, koji bi trebao da se zove “Zakon o poveravanju nadležnosti”, jer gro nadležnosti joj je samo poveren (da bi u svakom momentu mogao biti povučen). Vojvodini je od 2006. godine Ustavom garantovano pravo na imovina Pokrajine, obećana je marta ove godine, do danas nije data, a o donošenju potrebnog tek se neko sporadično oglasi, tako da škrto odmerena i “strogo kontrolisana autonomija”, funkcioniše na najnižem nivou.
Ipak, u oblasti ove fingirane regionalizacije, desio se značajan događaj. U prostornom planu Republike Srbije (Nacrt, str.181.) koji je, inače, u maju 2010. bio na javnoj raspravi, obelodanjeni su podaci do tada nepoznati široj javnosti, od krucijalnog značaja za celu Republiku Srbiju i njeno poimanje.
Reč je o strukturi BDV (bruto društvena vrednost) po regionima, koja izgleda ovako:
Region Vojvodina ….. 23 %
Region Beograd ….. 53 %
Region Šumadija i Zapadni ….. 13 %
Region Južni i Istočni ….. 11 %
Konačno je pala maska sa Beograda. Beograd ostvaruje više od polovine BDV cele Republike ! Po vladjućem stereotipu, koji je dakako smišljeno nametnut, Republika Srbija se posmatrala i delila na Vojvodinu i Centralnu Srbiju, po kojoj je Vojvodina (ranije) prednjačila. Premoćna pozicija Beograda bila je zamaskirana siromaštvom sada ustanovljenih dvaju južnih regiona. Tako je Vojvodina bila i ostala na meti kao područje koje treba svojim zaostajanjem da omogući brzi razvoj ostalih, a u toj senci Beograd se gojio i tovio.
U to ime bilo je moguće da Vojvodina 2010. Iz NIP-a (Nacionalni investiconi plan, – čitaj centralni kazan iz kojeg se dele ogormne pare bez ikakvih objektivnih merila) dobije bednih i sramnih samo 1,8 % ! Kada se Vlada Pokrajine pobunila, “dopušteno” joj je (Dinkić – Kalanović) da sredstva sopstvenog budžeta kojim je Vojvodina trebala da gradi put-koridor 10 (!), sme da upotrebi za svoje , vojvodjanske komunalne i dr. potrebe (kakva velikodušnost), za koje svrhe taj budžet, inače i postoji.
U Nacrtu prostornog plana navodi se da je nivo investicija po stanovniku u Beogradu 2,5 puta veći od proseka R. Srbije. Koliki je u Vojvodini, ne navodi se, a prema dodeljenoj kvoti iz NIP-a, da se naslutiti. Eto, i zbog toga nam je potreban Pokrajinski zavod za statistiku
Obelodanjeni podaci pokazuju da Vojvodine nije nikakva lokomotiva razvoja, te da jo čine lošu uslugu oni koji je tako nazivaju. Vojvodinu ne treba zamajavati i uspavljivati. Ona treba da otvori oči i kritički pogleda stanje. To stanje pokazuje da Vojvodina ostvaruje samo 43 % BDV od onog koji ostvaruje Beograd. I cela Republika Srbija treba da se trgne, da se oči siromašnih ne upiru u Vojvodinu, već na Beograd. BDV beograda je oko 2 puta veći od BDV Vojvodine ali je 4 – 5 puta veći od BDV dva južna regiona.
To je ono što čini ružnu, deformisanu sliku Srbije.
Konačno, šta je to što Beograd “proizvodi” ? Samo par podataka razrešuju ovu misteriju. Tako, 71 % BDV Beograda čine usluge, od toga npr. 81 % iz saobraćaja. To ne znači da u Beogradu žive svi šoferi, kondukteri i mašinovođe. Ne, u Beogradu se samo “knjiži” i “ubira”.
Neočekivan podatak tiče se poljoprivrede.Struktura BDV u poljoprivredi po regionima je sledeća:
Region Vojvodina – 62 % (na 1.600.000.000 hektara poljoprivrednog zemljišta)
Region Beograd – 26 % (Pančevački rit npr.ima 30 – 40.000 hektara)
Region Šumadija i Zapadni – 7 %
Region Južni i Istočni – 5 %
Ovo su zapanjujući podaci. Koliki je udeo iz Vojvodine u tih 26 % iz Beograda ? Šta se desilo sa Vojvodinom u tranziciji poljoprivrede ? Te odgovore dugujemo sebi. Da li je moguće da se u Beogradu u toj meri “knjiži” i “ubira “ ono što se očigledno van njega stvara i proizvodi ?
Za mene, ovi podaci predstavljaju dogaćaj godine, posle kojih ništa ne bi smelo da ostane kao pre.
Vojvodina nije vinovnik već žrtva regionalno neuravnoteženog razvoja. U odnosu između Vojvodine i dva južna regiona, ne zaboravimo sledeće: Vojvodina je tu gde je pošto je pala sa nivoa Slovenije i Hrvatske (i dalje propada) a dva južna regiona su tu gde su posle ipak, nekakvog, ma i usporenog rasta. I Vojvodina ima pravo da traži pravičan i urvnotežen regionalna razvoj. Ovi podaci su značajni argumenti za pobornike autonomije Vojvodine, koji ih uopšte ne koriste. Oni su alarm za celu Republiku Srbiju. Iza njih se krije deagrarizacija u pražnjenje ogromnih prostora širom Republike uz nekontrolisano, kvantitativno širenje samo nekoliko gradova, bez kvalitativne urbanizacije.
Umesto znakova očekivanog preokreta, sa čudom se obazirem u muku koji vlada. Sa starom praksom se nastavlja, čak šta više, najavljuju se i nekakvi rekordi. Tako, svedoci smo, kako je krajem avgusta, Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje, svečano otvorio radove na izgradnji 4.578 stanova u Beogradu, kao početak “najvećeg projekta u istoriji srpskog građevinarstva” (Danas,31.8.2010.), “masovne izgradnje j e f t i n i h stanova” u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu !
X
Nisu krivi ministri što su se slikali, krivi smo mi što smo ćutali.