May 3, 2017

NEDIM SEJDINOVIĆ

NEDIM SEJDINOVIĆ

Poštovane učesnice i učesnici 4. Vojvođanske konvencije, u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine, želim da vas pozdravim i poželim uspešan rad. Nezavisno društvo novinara Vojvodine od osnivanja zalaže se za rešavanje vojvođanskog pitanja, tačnije za početak ozbiljne javne i otvorene demokratske debate o Vojvodini danas i Vojvodini sutra. Debate koja nam već dugo hronično, ponekad i akutno, nedostaje. Ustavno- pravni položaj Vojvodine ne doživljavam kao usko-političko pitanje, zbog toga što ona duboko zadire u sfere ljudskih prava i demokratizacije uopšte. To je jedno pitanje na koje se u ovoj zemlji krše temeljni dokumenti na kojima počiva današnja Evropa, a na koji se danas skoro svi pozivaju. Krši se, recimo evropska konvencija o ljudskim pravima koja između ostalog kazuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da sloboda izražavanja podrazumeva ne samo slobodu mišljenja i prenošenja informacija, nego i slobodu primanja i odabira informacija.

 

Kada je reč o Vojvodini, građani pokrajine su uskraćeni za informacije o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti pokrajine. Može se reći da su oni žrtve svakovrsne manipulacije medija i onih koji tim medijima upravljaju. Svedoci smo da je Vojvodina kao, i kako rekoh, još neke druge teme, u Srbiji tabuizirana tema, na koju se ispoljava frustracija i bezidejnost političke i društvene scene. O Vojvodini se ili ne izveštava ili se izveštava na nivou incidenta. Vojvodina je od strane nacionalističke beogradske politike prepoznata kao polje na kome je moguće toliko puta i dalje sporovoditi propalu politiku, onu politiku koja je prouzrokovala smrt više od sto hiljada ljudi i više miliona unesrećenih. A čiji tvorci nisu nikada, čak ni moralno odgovarali za to, za razliku od nekih izvršitelja. S obzirom na to da je veliki broj medija u službi političkih elita, naša medijska scena promoviše i podražava tu propalu politiku. Mediji vojvođanski nemaju snage da budu značajna alternativa beogradskim moćnim i bogatim medijima. Njima je potrebna podrška u razvoju, ekonomskom i profesionalnom. Oni se moraju modernizovati u svakom pogledu, jer je na njima velika odgovornost za očuvanje vojvođanskih specifičnosti. Oni ne smeju da budu komunikacioni kod samo za međunacionalnu toleranciju, već i za poštovanje svakovrsne različitosti.

 

Kao što je teško zamisliti da će dugoročno multikulturalizam, interkulturalnost u Vojvodini opstati, ukoliko ne bude postojao pandam beogradskim pronacionalističkim i centralističkim medijima koji nemaju senzibilitet za suživot različitih nacija na jednom mestu, tako je teško zamisliti bilo kakav civilizacijski napredak ukoliko se ne bude poštovalo pravo na različitost. Sve to opet nema smisla ukoliko se ne bude išlo u duboke uzroke krvavog raspada Jugoslavije, ukoliko se ne prepoznaju indikatori političke krize koja još uvek na ovim prostorima traje. To su putevi kojima vojvođanska medijska scena mora da ide ukoliko želi da ostvari napredak.

 

Samo izveštavanje o najavi vojvođanske konvencije dobar je primer toga kakav je odnos medija prema Vojvodini. Dok su pojedini mediji pored svojevrsne bure ćutali, pa čak i skidali prethodno postavljene vesti na sajt, dotle su drugi upotrebili drugu propagandnu mašineriju, stvarajući političku i moralnu paniku, i proglašavajući organizatore skupa i autore deklaracije separatistima, nudeći čak i naslovne strane za takvu vrstu senzacionalizma. Retki su slučajevi profesionalnog izveštavanja. Ovaj primer je indikativan i on pokazuje da u Vojvodini ne postoji javna debata, tačnije da postoji jasan plan da se o Vojvodini ćuti, a da se oni koji se usude da o tome progovore na otvoren način, ili ignorišu ili unapred zavuišu.

 

Zašto je, naime, potrebno otvoriti debatu o Vojvodini o njenom ustavno – pravnom položaju. Zašto je tu temu potrebno izmestiti iz oblasti tajnih dogovora i trgovine političara i političkih stranaka i u nju uključiti sve bitne društvene faktore? Zašto je potrebno pokušati pobediti ogromni medijski otpor na koji ova tema nailazi? Pa zato što je to, pre svega, ljudsko pravo građana Vojvodine, da na osnovu valjanih informacija, razmene stavova, činjenica, kroz jednu ozbiljnu i argumentovanu raspravu, bez podmetanja i stvaraje moralne panike, odluče na demokratski način o tome kuda će Vojvodina ići, kakav će biti njen položaj. Na kraju, koji mehanizam će odabrati da zaštiti svoj interes i svoje političke, društvene, kulturne i istorijske specifičnosti. Odnosno kako obezbediti mehanizme da se spreči dalja devastacija pokrajine. Stoga, nezavisno društvo novinara Vojvodine podržava ovu konvenciju kao način da se o ovom pitanju otvoreno razgovara, da deo vojvođanske javnosti profiliše svoj stav o budućnosti Vojvodine. Potvrdu napora organizatora da se i pored brojnih opstrukcija ovaj skup održi, i zaista impozatan broj uglednih pojedinaca i organizacija. Kao profesionalno udruženje i kao organizacija civilnog društva, mi ne možemo da podržimo konkretna politička rešenja, upravo zbog toga što ona moraju da budu pravilo demokratskog procesa, ali podržavamo i smatramo legitimnim da se sve teme, predlozi i politička rešenja za budućnost Vojvodine i njen položaj, nađu na dnevnom redu i da se o njemu građani Vojvodine jasno izjasne, prethodno dobivši dovoljno informacija da ostvare slobodan izbor.

 

Još jednom Vas pozdravljam i želim Vam uspešan rad.

 

NEDIM SEJDINOVIĆ
predsednik Izvršnog odbora
Nezavisnog društva novinara Vojvodine

IVVK

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>