May 3, 2017

PROF. DR MIROSLAV MIŠA ILIĆ

PROF. DR MIROSLAV MIŠA ILIĆ

Poštovano predsedništvo, dragi prijatelji, predlažem Konvenciji da u svojim zaključcima odredi definisanje jednog tela koje će se baviti otvaranjem procesa referenduma u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, koji je dopušten Statutom autonomne pokrajine Vojvodine, u članu 5 i 44 gde se govori da je potrebno sakupiti 30.000 potpisa da bi se inicirao referendum u Vojvodini o pitanju za koje je Skupština Vojvodine nadležna. Mislim da bi to trebalo da bude nevladina organizacija i nevladino telo, nepartijsko telo, a onda da stavimo političke partije i sve njihove velike želje za Vojvodinu na tas, da ih nagovorimo da zajedno skupimo 30.000 potpisa, i da uputimo Skupštini Vojvodine zahtev za raspisivanje referenduma. Smatram da će se u tom procesu rušiti kule od karata i razbijati laži o Vojvodini i mrak nad Vojvodinom. Upalimo svetla nad Vojvodinom!

 

ZAŠTO REFERENDUMOM DO VOJVODINE?

 

Nova istorijska situacija u kojoj su se građani Vojvodine našli na kraju XX i početku XXI veka, bez izjašnjavanja o raspadu one države u čiji su sastav ušli svojom odlukom pre skoro 100 godina, bez izjašnjavanja o uključivanju u privremene države koje su nastajale i njihovoj upornoj dezintegraciji, bez izjašnjavanja i učestvovanja u stvaranju novih državno-pravnih projekata i političkih sistema čiji su subjekti preko noći postajali, posle etničkih, krvavih ratova i pljačke na Balkanu, koji su vladajućoj eliti bili preči od demokratije, danas, u novom, tehnološkom, globalnom i vremenu lišenog dvadesetovekovnih totalitarnih ideologija, zahteva slobodno, temeljno demokratsko izjašnjavanje o državno-pravnoj poziciji i osnovnim načelima političkog uređenja i same Vojvodine i zajedničke države u kojoj ti građani žive, odnosno u kojoj će živeti.

 

Degradacija i suspenzija dostignutih sloboda i prava AP Vojvodini, političkih, građanskih, ekonomskih, kulturnih, organizacionih, pravosudnih, etničkih i drugih, dogodila se Ustavom Srbije iz 1990. U njemu je utvrđeno da u Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine kao oblici (samo) teritorijalne autonomije, za čije statute je potrebno pribaviti prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Tako je „Odluka o davanju prethodne saglasnosti na predlog Statuta AP Vojvodine” potpisana u Beogradu 22. maja 1991. a Statut AP Vojvodine oktroisan 18. juna 1991. Sve nadležnosti AP Vojvodine ograničene su „u skladu sa zakonom” za čije je donošenje nadležna Narodna skupština Republike Srbije. Ukinuto je demokratsko pravo referenduma. Ovim Ustavom i svim zakonima donesenim u Srbiji, a posebno Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (1996.) ostvarena je najgrublja centralizacija i prisvojena prirodna, kao i radom generacija stvarana „društvena” imovina AP Vojvodine, čime je stvorena osnova, ne samo za rat sa susednim državama, nego za višedecenijsku pljačku građana od strane kriminalne, kvazi-ekonomske i političke elite devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka.

 

Referendum u Vojvodini treba da odgovori na nekoliko aktuelnih političkih i demokratskih izazova:

 

– Da li AP Vojvodina želi da odlučuje sama o sebi i da sobom upravlja odnosno da li AP Vojvodina treba da ima svoj Ustav (osnovni zakon) u kome bi se definisala njena zakonodavna, sudska i izvršna vlast (NUTS 2)

– Da li AP Vojvodina želi da bude deo nereformisane, centralizovane države Srbije, koja ignoriše njen politički subjektivitet?

– Da li je AP Vojvodina spremna da na svojoj teritoriji ostvari visok nivo demokratskih, nacionalnih, građanskih, političkih i ekonomskih sloboda, da se sama decentralizuje i garantuje konsenzualnu i direktnu demokratiju svojim Ustavom (osovnim zakonom)?

– Da li AP Vojvodina, svojim referendumom i demokratskom voljom može inicirati transformaciju zajedničke države Srbije u stvarno demokratsku i decentralizovanu državu?

 

Odgovori na ova pitanja neophodna su građanima Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali jednako i građanima Republike Srbije. Od iznuđene samostalnosti države (referendum u Crnoj Gori) i netransparentno donetog ustava Republike Srbije (2006.) građani AP Vojvodine se nisu niti o jednom ustavnom (statusnom državno-pravnom) pitanju neposredno ili posredno izjašnjavali, a posebno u kakvim demokratskim, političkim i državnim okvirima žele da žive. Dve prilike u bližoj istoriji su propuštene: 2000 godine, nakon obaranja režima Slobodana Miloševića, iako je prvo izborno obećanje DOS-a bilo donošenje novog ustava, onda kada je bilo moguće organizovati ne samo referendum, nego i ustavotvornu skupštinu i uoči secesije Kosova, a pre ustava iz 2006. kada je izostala stvarna, demokratska rasprava. Rezultat je bio Tadić-Koštunica- Nikolićev antievropski ustav, koji je ponudio Kosovu „suštinsku autonomiju”, dok je za AP Vojvodinu rezervisao nižerazredan (statutarni) akt i republički Zakon o sprovođenju nadležnosti. Građani AP Vojvodine su praktično odbacili glasanjem ovaj Ustav Srbije.Država Republika Srbija nastavila je svoju dugotrajnu ustavnu krizu. Posledica traljavih ustavnih reformi (1990-2006) je odsusvo suštinske, demokratske transformacije države Srbije i netransparentno, koruptivno, kriminalizovano i ekonomski „okovano” društvo.

 

Činjenice koje opravdavaju referendum građana AP Vojvodine o državno-pravnom položaju Vojvodine jesu sledeće:

 

– Na pokrajinskim izborima 2000. godine, protiv režima SPS-a, JUL-a i „radikala” („crveno-crne” ratne koalicije pod kontrolom bračnog para Milošević), AP Vojvodina je plebiscitarno glasala za platformu DOS-a (Demokratske opozicije Srbije), potpisanu u Novom Sadu – za „vraćanje izvršne, zakonodavne i sudske vlasti AP Vojvodini”. Na toj osnovi DOS je osvojio 119 od mogućih 120 mandata za poslanike Skupštine AP Vojvodine;

– Na referendumu za potvrđivanje Ustava Republike Srbije 2006., nakon imperativnog medijskog i dvodnevnog glasanja, uz upadljivo odsustvo međunarodne zajednice i bez stranih posmatrača, taj ustav u AP Vojvodini nije potvrđen – jer ga preko 56% građana nije prihvatilo;

– Referendum, kao metod direktne demokratije dozvoljen je aktuelnim Statutom AP Vojvodine, a nakon građanske incijative i prikupljenih 30.000 potpisa, Skupština AP Vojvodine je dužna da ga raspiše;

– AP Vojvodina je jedina subdržavna politička zajednica u Republici Srbiji, koja ima izborima potvrđenu Skupštinu i Vladu i kao takva ima kapacitet da donese odluku o referendumu, odnosno da potvrdi građansku incijativu o referendumu;

– AP Vojvodina je jedini deo bivše federalne države (SFRJ) kojoj je ukinut nivo ranije dostinutih političkih prava, pučističkim ustavom Srbije iz 1990. ( i samo potvrđeno 2006.), a to je nivo izvršne, zakonodavne i sudske nadležnosti (u okvirima autonomnosti), ostvarene Ustavom AP Vojvodine iz 1974., dok su sve ostale federalne jedinice bivše SFRJ svoju političku zajednicu podigle na nivo državne nezavisnosti;

– Ustavom Republike Srbije zagarantovani budžetski prihod (7%) AP Vojvodini je kontinuirano i realno ugrožen, jer nema institucije koja bi arbitrirala u eventalnom sporu AP Vojvodine i Republike Srbije, što ukazuje na ozbiljan demokratski ustavni deficit u suštinskom pitanju ovako izdržavane, finansijski fiksirane, nekompetativne, netržišne i nedemokratske „autonomije” AP Vojvodine;sti;

– AP Vojvodina nema svoje (bilo kojim dokumentom garantovane) izvorne prihode, tako da je svaka „autonomija” AP Vojvodine fasadna, pod direktnim nadzorom partitokratske elite Republike Srbije i uslovljena je raznim političkim nagodbama, što AP Vojvodinu dovodi u neokolonijalni položaj;

– AP Vojvodina je u ranijim periodima bila razvijeniji deo države, dok je u poslednjih 30 godina gubitak političkih prava nosio i gubitak ekonomske moći, društveno propadanje i dovođenje AP Vojvodine na nivo ekonomski nerazvijenog dela države;

 

Uspeh referenduma u AP Vojvodini mora doneti vraćanje (restituciju) političkih prava imanentnih stvarnoj autonomnoj (samozakonodavnoj) zajednici, sledeći preporuke Londonske mirovne konferencije (1992.) o bivšoj SFRJ i poštujući Rezoluciju Evropskog parlamenta iz 2006. Samozakonodavnost je neophodno regulisati sopstvenim aktom – ustavom (ili osnovnim zakonom) AP Vojvodine. Autonomna Vojvodina je jedino moguća „integralna”, ustavno definisana. Vremenski posmatrano (višegodišnja serija „omnibus” zakona), ili državno-pravno (politička autonomija bez ekonomske osnove) – nikakva parcijalna „autonomnost” u AP Vojvodihi nije moguća. Novi ustav Vojvodine treba da bude izraz ukupnih demokratskih težnji svih građana AP Vojvodine, njenih lokalnih samouprava i etničkih zajednica. Ukoliko se to ostvari, sledeći korak nužno podrazumeva i transformaciju sada tvrdo centralizovane države Republike Srbije u decentralizovanu, moguće federalnu (konfederalnu) državu. Uspeh referenduma u AP Vojvodini i izjašnjavanje njenih građana da ostvare pravo na autonomiju, na ustavom utemeljenu autonomnu pokrajinu, potvrđuje Republici Srbiji pravo na državnost i federalnu (konfederalnu) transformaciju.

 

– Suspenzija (medijska, politička ili nasilna) referendumskog prava AP Vojvodini ili suspenzija rezultata pozitivnog referenduma za ustavno redefinisanje državno-pravne pozicije AP Vojvodine, vodi zajedničku državu ka daljoj dezintegraciji, jednako kao i svih državnih zajednica u kojima se do sada centralizovana Republika Srbija nalazila od 1988., tj. Ustava Republike Srbije iz 1990. (SFRJ, SR Jugoslavija, Državna zajednica Srbije i Crne Gore i provizorijum Republike Srbije nakon secesije Kosova).

– Uslovi za održavanje referenduma u AP Vojvodini podrazumevaju osnovne pretpostavke demokratskog izjašnjavanja: obaveštavanje građana kroz medije i informativni prostor, omogućavanje javnih skupova, upoznavanje domaće i inostrane javnosti o potrebi i nameri referenduma, razgovori sa predstavnicima vlasti u AP Vojvodini i Republici Srbiji, isticanje mesta i organizacija prikupljanja potpisa incijative za sprovođenje referenduma, finansijsku pomoć u vezi promocije inicijative i samog referenduma. Suprotstavljanje države referendumu u AP Vojvodini je izvesno. Haranga, medijski i policijski linč moraju biti prezentirani i domaćoj i inostranoj javnosti i označeni kao suspenzija demokratije u državi.

 

Vreme održavanja referenduma u AP Vojvodini uslovljeno je sledećim faktorima:

 

– Potrebnim vremenom za formiranje i potpisivanje pisma građanske inicijative za održavanje referenduma (nestranačke ličnosti, zvaničnici, akademici, novinari, sportisti, pripadnici različitih nacija, lokalnih samouprava, književnici…) i formiranje Glavnog odbora za sprovođenje referenduma u Vojvodini 2018;

– Potrebnim vremenom za rad Glavnog odbora i njegovih pododbora: za formulisanje referendumskog pitanja, za medijsku promociju, za organizaciju javnih skupova, za finansijsku podršku, za internet prezentaciju, za formiranje „lobi grupa”, za prikupljanje potpisa inicijative;

– Potrebnim vremenom za prikupljanje i overu potpisa u čitavnoj AP Vojvodini i njenih pedesetak opština (najmanje 30.000 potpisa);

– Potrebnim vremenom za prikupljanje finansijskih sredstava;

– Potrebnim vremenom za posetu evropskim institucijama, okolnim
i drugim stranim državama;

 

Datum referenduma 25. novembar 2018. godine. Ovaj datum, tačno 100 godina nakon „prisajedinjenja” Vojvodine Srbiji i Kraljevini SHS ima višestruko simboličko značenje: za stotinu godinu boravka u „svojoj” državi, srpski narod ima elemente da rezimira biološke, ekonomske, demokratske, međunarodne, institucionalne i opšte društvene rezultate svoje odluke iz 1918. Osim srpskog (koji u ovom momentu čini oko 70% stanovništva) u AP Vojvodini živi i više naroda koji doživljavaju AP Vojvodinu kao svoju, jer su tu odvajkada: Mađari, Hrvati, Bunjevci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Crnogorci, Romi, Jevreji, Makedonci, Albanci i drugi građani različitih veroispovesti. I oni imaju puno demokratsko pravo da se izjasne o budućnosti AP Vojvodine i to ne samo kao pojedinci – građani, nego i kao organizovane i tradicionalne nacionalne i verske zajednice. Time se, posle jednog veka uspostavlja demokratski balans sa dve skupštine iz 1918., koje su onda bile pod jakim uplivom nacionalno opredeljenih „radikala” i u čijem sazivu nije bilo neslovenskih naroda, što je u tom momentu značilo skoro dve trećine građana. Iako se istorija ne može „popravljati”, ipak se za budućnost može učiniti valjano demokratsko utemeljenje zajedničkog života svih građana AP Vojvodine – referendumom. Multikulturalnost i verska tolerancija je bila i ostala glavna karakteristika AP Vojvodine. Pomeranje datuma referenduma unapred može biti uslovljen brzinom prikupljanja potpisa ili eventualnim neželjenim vaninstitucionalnim političkim dešavanjima.

 

Zaključak

Referendum o državno-pravnom statusu i demokratskom položaju Autonomne Pokrajine Vojvodine jeste izraz istorijskog i nepotrošivog prava njenih građana da odlučuju o svojoj budućnosti i to onih građana koji su u novijem vremenu bili žrtve i taoci totalitarnih, sukobnih i tranzicionih nepravednih društava i državnih provizorijuma u čijem nastajanju i nestajanju nisu učestvovali. Referendum u AP Vojvodini jeste doprinos demokratiji u Republici Srbiji i razrešavanju degradiranog ustavnog položaja pokrajine. On je istovremeno i potreba za transformacijom Srbije u temeljno decentralizovanu državu. Referendum u AP Vojvodini moguće je sprovesti u demokratskim uslovima, a vreme koje je potrebno za njegovu pripremu pokazaće stepen demokratskih sloboda, ne samo u Srbiji nego i u međunarodnoj zajednici. Izbor godine i datuma referenduma doprinosi istorijskom balansu na klatnu demokratije u samoj Pokrajini, posebno sa aspekta učestvovanja svih etničkih zajednica koje žive na ovom prostoru. Referendum u AP Vojvodini ne protivreči mogućim ustavotvornim procesima u AP Vojvodini i Republici Srbiji, nego naprotiv, doprinosi njihovom pojednostavljenju.

 

PROF. DR MIROSLAV MIŠA ILIĆ
član Koordinacionog odbora sazivača

IVVK

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>