Za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine niko nije odgovarao! Država bi morala da osudi proterivanje i izvini se vojvodjanskim hrvatima !
Vojvođanski klub (organizacija civilnog društva građanki i građana Vojvodine) očekuje da se više nikad neće ponoviti da ljudi samo zato što su druge nacije i vere primorani da se sele iz mesta, koje su odabrali za svoj zavičaj. Nacionalističko zlo i isključivost za vreme režima koji je bio na vlasti do 2000. godine, naneli su nam mnoge nevolje. Na ovim prostorima u “zemlji koja nije bila u ratu” pucalo se, pretilo, ratovalo, ubijalo… Nasilno je promenejena struktuta stanovništva, Mnoga vojvođanska mesta više nisu ista, kao pre ustoličenja Slobodana Miloševića na vlasti u Srbiji. Nema više starih komšija. Mnogima je jedini greh bio šro nisu “srbi” i “pravoslavci” i što su imali lepe kuće i stanove. Na njihovim mestima i u njihovim kućama su sad neki drugi ljudi, koji su takođemorali da “sklone” glave iz svog zavičaja iz sličnih nacionalističkih poriva. Ta mesta u Sremu odavno već nisu sa većinskim hrvatskim stanovništvom. Vojvođanski Hrvati bili su nedužna žrtva besmislaene agresije i rata.
Podsećanje na ovaj šesti maj u Hrtkovcima, a svako mesto “ima neki svoj dan”, podsećanje je na odgovornost prethodnog režima. Potpirivana je nacionalna netrpeljivost i mržnja i vladalo je pravo ludilo, Bio je to svojevrstan pakao na zemlji! Ljudi u čijem je prisustvu to rađeno, nagrađivani su mestom potpredsednikom Vlade i drugim visokim funkcijama. “Pravna” država Srbija nije štitila svoje građnke i građane (ptipadnike druge nacije i vere) , nemo su posmatrane nevolje i nadaće ljudi, koji su pod pritiskom i pretnjama bežali glavom bez obzira. Ali, nije bilo samo nemih posmatrača, bilo je i onih koji su digli svoj glas protiv zla koje nas je zadesilo. Nažalost, bili su usamljeni. bez zaštite države!
Danas, osamnaest godina nakon svi tih događanja moramo se upitati kakav je bio učinak onih koji su vladali našim sudbinama. Na svu sreću sve je završeno, ali ostaju traume, izgubljeni rođaci, prijatelji i komšije. Ostaje i opomena da s eto nikome više nikada ne ponovi.
Na ovu osamnaestogodišnjicu “Hrtkovačkog sindroma” deset godina posle dolaska demokratskih vlasti prilično toga se promenilo, ali inspiratori zla i njihovi izvršioci, kao i organizatori “humanog” preseljenja naroda nisu kažnjeni. U Srbiji se pred domaćim pravosuđem ne vodi ni jedan proces protiv onih koji su proterivali neistomišljenike i to samo zato što su druge vere i nacije. Podsećamo da akt proterivanaja zbog druge vere i nacije nikad ne zastareva. Punoletstvo ove tragedije je prilika da se upitamo da li smo nakon osamnaest godina zreliji i odgovorniji kao društvo? Zašto se država Srbija nikada nije izvinila svojim bivšim državljanima koji su spašavajući život pobegli iz nje, kao i onim vojvođanskim hrvatima koji su ostali ovde, a nikad neće zaboraviti muke i patnje koje su pretrpeli zbog nacionalnog ludila? Izvinjenje za ove sramne događaje od strane države nikad nije došlo!.
Vojvođanski klub insistira da se konačno pred istražnim i pravosudnim organima Srbije pokrene postupak protiv odgovornih za nasilno proterivanje ljudi po nacionalnoj i verskoj osnovi. Ne možemo biti zadovoljni činjenicom da se postupak vodi samo protiv jednog čoveka pred Haškim tribunalom, a u Srbiji se postupci ne vode, kao da se ništa nije dešavalo pre osamnaest godina. Srbija se sprema za pridruživanje evropskom društvu i mora se suočiti sa svim aspektima svoje ružne prošlosti. Jedan od njih je i proterivanje ljudu zbog različitog mišljenja, nacije ili vere. Zato je neophodno da Republički parlament deklaracijom osudi proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine i izvini se svim građankama i građanima koji su pretrpeli torturu pre osamnaest godina. To Evropa za sada ne traži od nas, ali to treba učiniti zbog nas samih. Ovo suočavanje je neophodno zbog nas samijh građanki i građana Srbije i proglasiti dan sećanja na te ružne dogaje.
Čuvajmo svoje komšije! Inspiratori i izvršioci zla moraju snositi odgovornost!
Novi Sad, 2. 5.2010.godine.