May 3, 2017

USTAVNO NASILJE I TORTURA NAD VOJVODINOM

USTAVNO NASILJE I TORTURA NAD VOJVODINOM

Uvažene učesnice i uvaženi učesnici Konvencije,

Sudeći po orkestriranoj halabuci koja se podigla još pre održavanja ove Konvencije u stilu – evo ih autonomaši hoće da cepaju Srbiju i sl. – čovek mora da se uštine i sam sebe uveri da je ovo ipak 2012. godina, a ne neka od tzv. miloševićevih godina. Ali na ovim prostorima se često brkaju san i java, prošlost i sadašnjost, a tek budućnost. Zna se ko je i kako obukao Srbiju u dronjke i ne mali broj njenih građanki i građana doveo do prosjačkog štapa.

 

A to se sigurno najbolje vidi u Vojvodini, jer ovde kako se peva u onoj pesmi o ravnici «ni kera ne može da se skrije».

 

Vojvodina nekada jedno od najrazvijenijih područja bivše SFRJ, Pokrajina sa statusom federalne jedinice u Jugoslaviji i sastavnim delom Republike Srbije, žrtva je ustavne torture i ustavnog nasilja od usvajanja ustavnih amandamana na Ustav Srbije od 1989. godine, preko ustava iz 1990. godine do aktuelnog Ustava iz 2006. godine. Zna se šta su tortura i nasilje, ali za ustavnu torturu i ustavno nasilje Vojvodine i njenih građanki i građana niko nije odgovarao.

 

Vojvodina je izgibila ustavnu autonomiju, svedena na autonomiiju bez autonomije, budžetski trošak države Srbije i postala nedovoljno razvijeni region Republike Srbije. Prema zaključcima Mirovne konferncije za bivšu Jugoslaviju održanoj u Londonu avgusta 1992. godine postoji obaveza da se građankama i građanima Vojvodine vrate građanska i ustavna prava. Ustavna prava nisu vraćena ni aktuelnim «Mitrovdanskim» ustavom. Vraćanje ustavnih prava, po stavu Vojvođanskog kluba, podrazumeva i uspostavljanje njenog federalnog statusa u samostalnoj državi Srbiji.

 

Na ustavnom referendumu oktobra 2006. godine građani i građanke Vojvodine nisu glasali za ovaj oktroisani Ustav. 56,07 odsto Vojvođanki i Vojvođana nisu prihvatili ovakav, ponižavajući ustavni položaj Vojvodine. Ta činjenica se svesno ignoriše, a ustavna tortura nastavlja.

 

Vojvođanski klub, kao udruženje civilnog društva građanki i građana Vojvodine, bavi se politikom i osporava pravo svima onima koji nam zameraju bavljenje ovom delatnošću i preporučuju da osnujemo stranku i konkurišemo na izborima. Pravo bavljenjem politikom nemaju niti smeju da imaju samo političke partije i stranke. Civilni sektor tu mora imati značajnu ulogu. Konačno, koliko je građana ukupno organizovano u sve političke stranke? A šta su onda prava ostalih koji su itekakve većina.

 

Zbog svega toga pokrenuli smo akciju za promenu ustavnog položaja Vojvodine. Ona je prihvaćena u ovoj vojvođanskoj konvenciji. Smatramo da je Vojvodina svojim višegodišnjim ustavnim položajem civilizacijski, društveno, kulturno i ekonomski devastiarna, a autonomija za ovih dvadeset i tri godine istrošena, jer se pod njom podrazumeva svašta, pa čak i nesuštinska autonomija kako je definisana aktuelnim ustavom. Iz poslednjih decenija bez obzira na ove ili one političke promene vidimo da je to najčešće igrarija sa rečju autonomija. Centralizam se na ovim prostorima prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina, što se vidi i po slovu Ustava donetog posle oktobarskih promena.

 

Zato predlažemo uspostavljanje novih odnosa sa Srbijom i u Srbiji. Uvođenje federalnog principa, ravnopravne odnose i Vojvodinu sa statusom republike. Nema alternative elementima državnosti za Vojvodinu, jer su to instrumenti za kvalitatniji život građanki i građana Vojvodine. Dakle, Vojvodina republika u saveznoj državi sa Srbijom, sa svojim Ustavom u kojem će biti deponovane zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti, raspolaganje imovinom, prirodnim i radom stvorenim resursima i izvornim prihodima. Zalažemo se za dvodomu Skupštinu sa Većem građanki i građana i većem federalnih jedinica. Želimo da izgrađujemo Vojvodinu na evropskim principima, kojima je Vojvodina oduvek pripadala istorijski i civilizacijski. Ali, želimo da imamo i sopstvenu izvornu odgovornost za evropske vrednosti i zajedničke države Srbije.

 

Napominjem da Vojvodina nije nastala na teritoriji sadašnje Srbije i to je bitno razlikuje od ostalih područja i regija. Vojvođanski politički subjektivitet je rezultat antifašističke borbe i socijalističke revolucije. On je brutalno ukinut memeorandumskom politikom SANU, koju su rabile vlasti Srbije do 2000. godine. U toku NOB-a se pevalo «Vojvodina naša dika biće Republika». Nije postala republika, ali je bila autonoma pokrajina u sastavu Srbije sa federalnim statusom u SFRJ. Sada je svedena na nivo severne provincije sa fasadnim nadležnostima i postala podzakonska kategorija. Upravo to želimo da menjamo. Srbija mora napraviti diskontinuitet sa memorandumskom politikom, koja je doprinela raspadu Jugoslavije i uništila i Vojvodinu i Srbiju. Neophodna je katarza i suočavanje sa prošlošću, a to podrazumeva i suočavanje sa pogrešnom politikom, koja se pre svega ogleda u grubom centralizmu.Taj centralizam je Vojvodinu i njene građanke i građane doveo do prosjačkog štapa do toga da u ovoj bogatoj ravnici niču Narodne kuhinje, da se njeni građani ponižavaju i guraju u redove pred šalterima centralističke administracije, da njeni seljaci treba da izuvaju opanke na ulazu u Centralističku vladu. Generacije rođene sedamdesetih godina su učile s ponosom da je Vojvodina žitnica Evrope, a dana MUP Srbije na barikadama zaustavlja gnevne ljude.

 

Vojvodina nije ni posebna stavka u statistici a ukinut joj je i Statistički zavod, valjda da se ne bi znalo koliko je iz nje opljačkano.

 

Mi, danas, na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji zahtevamo raskid sa memorandumskom politikom i grubim srbijanskim centralizom. Najbolji lek za to je federalizam, on će oporaviti Vojvodinu, ali je koristan i za sve delove Srbije i državu kao celinu. Najbogatije zemlje u evropi su federalizovane, uzmimo primer Nemačke ili Austrije.

 

Mi sa ovom jasnim stavom i čvrstom idejom tražimo saveznike. Možda ih nađemo u nekom ustavotvornom pokretu, ali ih nudimo i političkim partijama kao izlaz iz sadašnje opšte društvene krize i bede, ali pre svega svim građankama i građanima.

 

Znamo, da se do toga neće lako ni brzo doći. Mi zagovaramo novi ustav koji će biti donet na ustavotvornoj skupštini. Zagovaramo i ravnoravnost sa Srbijom, ali dok se to ne dogodi bitno je da se prema Vojvodini realizuje postojeća ustavna obaveza. Nedopustivo je da Srbija Vojvodini duguje 62 miliona eura, kako sam danas ovde čuli, a kad se nešto sredstava i doznači to bude na pogrešan račun. To dovoljno ilustruje centralistički pristup i odnos prema Vojvodini.

 

Vojvodina, federalna republika takođe mora biti decetralizovana. Neophodne su regionalne samouprave i jedinice lokalne samouprave sa manjim brojem stanovnika, ali, nadam se to će biti predmet unutrašnjeg dogovora u Vojvodini republici.

 

Vojvodini ne treba centralizam Njoj je potreban evropeizam. Kao i ravnopravna upoterba i latinice i ćiriloce. U Vojvodini je većinsko srpsko stanovništvo, ali nismo svi ćiriličari. Svi narodi u Vojvodini moraju biti ravnopravni i tako graditi Vojvodinu, kao interkulturalno, građansko društvo.

 

Najbolji lek za to je, uveren sam federalizacija. Na taj način će se prestati i sa dugogodišnjom ustavnom torturom i ustavnim nasiljem Vojvodine.

 

ĐORĐE SUBOTIĆ
predsednik Vojvođanskog kluba

IVVK

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>