April 22, 2017

Živan Berisavljević: “Vojvođanska  tolerancija” – istinska odbrana interesa Vojvodine

Živan Berisavljević: “Vojvođanska  tolerancija” – istinska odbrana interesa Vojvodine

Živan  Berisavljević, predsednik političkog veća IV Vojvođanske konvencije
  „Vojvođanska  tolerancija“ – istinska odbrana interesa Vojvodine

Deo intervjua objavljen u dnevnom listu „Danas“od 20 aprila  2016.

Razgovarala:  Gordana Nonin

„Građani  i birači Vojvodine moraju znati da je između političkih lidera Srpske napredne  stranke i dva koaliciona partnera Demokratske stranke u dosadašnjoj vlasti,  dakle lidera Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vovjodine,  napravljen dil da se odmah posle izbora uspostavi vlast naprednjaka nad  Vojvodinom uz puno učešće i podršku  ova  dva partnera. Kad je reč o ustavnom i stvarnom položajau Vojvodine, oba ta  partnera imaju u svojim političkim platformam, kao puku izbornu retoriku i deo koji  podrazumeva niz promena na nivou zakona u okviru sadašnjeg Ustava, a kod LSV-a stdljivo  priželjkuju  i samu promenu Ustava, ali – pošto naprednjaci do danas ničim i nikad nisu ni  nagovestili da te delove njihove izborne retorike prihvataju – očito je da su  te platforme puka opsena birča i da se podređuju interesima da te partije po  svaku cenu i dalje budu pouzdani deo konačno uspostavljene vučićevske svevlasti  nad  Vojvodinom . Zbog toga mislim da je u ovom trenutku strateški, dugoročno  važan interes Vojvodine da što manje glasova vojvođanskog biračkog tela ode  Srpskoj naprednoj stranci i strankama  koje su desnije od nje, ali i da ne podrže one  koji će sa njima i u ime njih, vladati Pokrajinom. Treba dati šansu opciji,  koju i lično javno  podržavam , da bar progovori  u vojvođanskom parlamentu, jer je to istinski govor i istinska odbrana interesa  Vojvodine, a nije decenijsko prilagođavanje interesa Vojvodine interesima onih  fiškalskih regionalnihstranaka koje  po svaku cenu žele da ostanu na vlasti “- ističe za list Danas Živan  Berisavljević koji podržava koaliciju „Vojvođanska tolerancija“ koja je,  odlukom Ustavnog suda, ipak,  od pre samo  48 sati, u trci za pokrajinske izbore.

„To  što je koalicija „Vojvođanska tolerancija“ tek četiri dana pred izbornu ćutnju  na najdiskretniji mogući način konačno uvrštena u listu partija koje idu na pokrajinske  i lokalne izbore, direktni je rezultat političkihpritisaka i procedurlnih mahinacija,  pre svega predstavnika Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su to činili sa  ciljem da ukinu, ako ikako mogu, bilo koju drugu vojvođansku opciju, jer od kad  su osnovani ne pristaju da Vojvodinu zastupa bilo ko drugi osim njih. Ako ne  to, onda bar da toj opciji oduzmu što više dana za moguću kampanju. Nažalost,  zahvaljujući oportunizmu drugih, ili aktivnoj podršci njihovih svemoćnih koliko  i beskrupuloznih budućih koalicionih partnera, oni su u ovomdrugomdobrano uspeli“, prokomentarisao je Berisavljević prvobitno ne  prihvatanje liste „Vojvođanske tolerancije“.

Zbirna lista za pokrajinske izbore 24. aprila  obuhvata 15 stranaka i koalicija.  U kojoj meri ta brojnost odslikava bogatstvo političkih opcija u Vojvodini?

ŽB – S obzirom na izborne zakone kakve imamo i  s obzirom na  izrazito  centralistički i antireginalistički  zakon o političkim partijama koji su trenutno  važeći, ta brojnost je slika dopuštenih mogućnosti da vojvođanska politička i  izborna scena izrazi svu složenost bića i Vojvodine i Srbije.  Zbog tih drakonskih stega, između ostalog, IV  vojvođanska konvencija i zahteva, pre svega, korenite ustavne promene, kao itemeljite demokratske reforme. Naravno,  Ustav treba menjati u celini, a nakon toga, pre svih zakona, zakon o političkim  strankama i zakon o izborima. Trenutni zakon o političkim strankama je izrazito  antivojvođanski i antiregionalistički. Pošto sadrži klauzulu o određenom broju  potpisa tako da isti broj potpisa treba strankama koje deluju u nekoj regiji,  na primer Vojvodini, kao i onim strankama koje deluju na teritoriji cele  Srbije. Biće Srbije je samo po sebi jedno složeno biće. Vi ne možete za stranke  koje pretenduju da dejstvuju na celoj teritoriji Srbije propisati iste uslove  kao i za stranke koje deluju u interesu jedne regije. Nažalost, ovaj zakon koji  je sada na snazi je, uz kupljenu podršku nominalno vojvođanskih parlamentarnih  stranaka, urnisao političku scenu u Vojvodini i onemogućio daleko veću, i biću  Vojvodine primereniju šarolikost političke scene nego što je sada ima.

IV vojvođanska  konvencija se zalaže sa federalizaciju Srbije, odnosno za ravnopravni položaj  Vojvodine sa ostatkom Srbije. Posmatrano uoči predstojećih izbora, da li tu  opciju smatrate realnom u bliskoj budućnosti?

ŽB Ono što sam siguran, to je da je ona grupa politički mislećih  građana Vojvodine – naime, i u samoj Konvenciji imate izuzetno veliki broj  uglednih ljudi i to iz raznih oblasti društvene prakse i intelektualnog života  Vojvodine – koja je iznedrila  i  aklamacijom  usvojila platformu te  konvencije, ponudila javnosti načela, pristupe i konceciju budućeg ustrojstva  zemlje i ustavnog položaja Vojvodine u njoj, bez čijeg uvažavanja se ne može dugoročno  Srbija kosolidovati kao političko evropsko društvo i država, niti na trajnim  osnovama rešiti vojvođansko pitanje. Vojvođansko pitanje se još od „jogurt revolucije“  stalno gura pod tepih i to pod raznim izgovorima. Stalno se nalaze razlozi da  se opravdava centralistički Ustav koji je još Slobodan Milošević smislio na  Žabljaku a koji je u formi Ustava donešenog 2006. godine samo pogoršao položaj  Vojvodine i ne samo nje već i svih lokalnih organa vlasti i svih mogućih regionalnih  rešenja. Otuda, ukoliko bi se desio izuzetno veliki uspeh Vučića na ovim  pokrajinskim izborima, taj uspeh bi značio potvrdu njegove politike zatiranja  Vojvodine i to bi u velikoj meri umanjilo značaj istorijske činjenice da je  Vojvodina na referendumu glasala protiv Ustava donešenog 2006. godine.

Platforma IV  Vojvođanske konvencije je u suštini izborna platforma  koalicije „Vojvođanska tolerancija“ koju čine  Crnogorska   i još neke partije manjina, a svesrdno je, i kadrovski, podržavaju  Vojvođanski klub i niz nevladinih organizacij, kao i Vojvođanska partij , koje  su sve potpisnice  i članice Konvencije…

Da, stoga je to opcija  koju sam i ja potpisao i lično javno podržam. Mislim, međutim, da treba dobro  razumeti tu platformu. Nije njena politička suština ni u zalaganju za  federalizaciju, niti u zalaganju za  ustavno  pravni obrazac „Vojvodina republika“, bez obzira što su to dva slogana koja  izviru iz te platforme, nego je njena suština u pozivu na trajni   istorijski   dogovor  istinskih evropskih  demokratskih snaga u Srbiji sa istim takvim snagama izvorne, autentične  Vojvodine o zajedničkoj državi Srbiji u kojoj će biti osigurana ravnopravnost  svih onih entiteta koji tvore složenu državu Srbiju. To je u skladu i sa  bazičnim evropskim  načelom o  konsolidovanju političkih društava i država koje treba da služe tim društvima. Važno  je, dakle, da entitet Vojvodine, kao ustavno-pravni, istorijski, identitetski,  regionalni, multikulturalni itd., bude ustavno tako ugrađen u celinu države da  se uvek oseća da je ravnopravan u mogućnosti da utiče na funkcionisanje te  države i da joj optimalno doprinosi. Da li će to biti Vojvodina republika,  asimetrična federalizacija, ili neki drugi oblik decentralizacije je drugi red  stvari. Znaju ljudi koji se bave teorijom politike da načelo regionalizacije ne  može da postoji u jednoj državi bez nekog oblika federalizacije. A kada danas u  Srbiji spomenete federalizaciju automatski ste optuženi za separatizam,  secesionizam i ko zna šta sve ne, čak i za nacionalnu izdaju u retorici raznih  Šešelja i šešeljoida tipa Vučića.  

Da se ovde osvrnemo na  period „razvoja“ Vojvodine od dolaska Vučića na vlast. Kako vi vidite, u tom  smislu, Vojvodinu od 2012. do danas?

ŽB – Koliko  god je nesporno da je Vučić napravio kopernikanski obrt time što je prihvatio  politiku integracije Srbije u Evropu i prihvatio načela Briselskog sporazuma  oko rešavanja kosovskog pitanja, što je nesumnjivo poboljšalo međunarodni  položaj naše zemlje, nesporno je i da je on svoju radikalsku dušu i svoju kopču  sa onom biračkom masom na čijim je krilima dolepršao na vlast i koju misli da  produži na ovim izborima za još 4 godine, Vučić ostvaruje tako što sprovodi najrigidnije  radikalske stavove kada je reč o ustrojstvu države. Podsetiću da je jedna od  prvih akcija prvih dana nakon osvajanja vlasti bio jedan sramni miting ispred  zgrade Izvršnog veća Vojvodine, da je samim činom dolaska na vlast  počela borba za uspostavljanje vlasti  naprednjaka nad Vojvodinom. Podsetiću da je  predsednik države Tomislav Nikolić u Matici srpskoj, spominjući jednog  pokrajinskog sekretara rekao da ćemo valjda još samo kratko vreme imati  pokrajine. To sve govori da je nesporna orijentacija naprednjačke stranke da  zatre politički subjektivitet Vojvodine.  

Kada je reč o ovim  republičkim  izborima, svi znamo da su  oni potpuno bili nepotrebni.  Ali, oni su  raspisani upravo da bi umanjili mogućnost   izvornim vojvođanskim snagama da po meri svojih potreba izaberu sebi  parlament, kao i zato da bi Vučićeva vlast nad celom zemljom bila produžena, da  bi učvrstili njegov paradoksalni koncept: idem u Evropsku uniju kao demokratura  a ne kao demokratska država. Kada kažem „demokratura“mislim na jednu vrstu  višepartijskog jednoumlja oličenog u despotskoj poziciji jednoga čoveka, a  potvrđenog izbornim procedurama i voljom biračkog tela.

Šta u toj situaciji  može da uradi Demokratska stranka?

ŽB – Demokratska  stranka, nažalost, za razliku od SVM-a i Lige socijaldemokrata Vojvodine,  postala je mnogo više napadana kao vojvođanska  stranka , proglašena mnogo više za vojvođansku  nego što je politika Demokratske stranke istinski bila provojvođanska.  Podsetiću da je jedan od glavnih vinovnika za ovakav Ustav kakav danas imamo  bio upravo Boris Tadić koji je u to vreme predvodio Demokratsku stranku. Ne  može se, međutim,  poreći da je u odbrani  principa da se na vlast dolazi izborima, praktično DS postala sada u mnogo  većoj meri branilac prava Vojvodine na svoju autonomiju, koja, ma koliko da je  fasadna, ipak jeste nekakvaautonomija.  Otud je čitava ova haranga na Pajtića i druge nosioce vlasti u Vojvodini tako  violentna sve vreme.

Ideje koje Vi zastupate  se mogu ostvariti revolucijom na ulici, ili u parlamentu. Da li će te ideje  imati ko da zastupa u novom sazivu Skupštine Vojvodine, ili Skupštine Srbije?

ŽB –  Revolucije se uvek dešavaju u onim zemljama  koje ne nalaze načina da demokratskim putem razreše svoja najkrupnija politička  pitanja. Ne zagovaram taj put, jer on gotovo uvek podrazumeva žrtve, ali  upozoravam kao čovek s ozbiljnim političkim iskustvom da u meri u kojoj bude  jačao proces demokrature umesto suštinskih demokratskih reformi, a pre svega  promene Ustava koji je generator svih naših kriza, u toj meri će se pitanje  početi razrešavati vanparlamentarnim putem sa osloncem na gnev najvećeg dela naroda pretvorenog u masovno  obespravljeni prekarijat, dakle, u proleterijat bez ikakvih prava, izložen do  te mere eksploataciji da već ozbiljni analitičari u vašem listu Danas, teško  nalaze distinkciju između robovskog položaja sveta rada i jednog  dostojanstvenog položaja rada.

Revolucija se ne događa kada to hoće čak i oni koji je  zagovaraju, nego kada to politički i istorijski trenutak nametne. Mi smo zemlja  koja je krenula parlamentarnim putem i zato su i neophodne istinske evropske  demokratske, ali  bez oklevanja, reforme,  jer istorijski već neoprostivo kasnimo za Evropom. Dakle, reforme kako bi se  sva pitanja rešavala demokratskim dogovorima  u okviru parlamenta. Ali, to isključuje praksu  u kojoj vi ne smete  ni da pomenete da  postoji problem neravnopravnog ustavnog položaja Vojvodine i vojvođansko  pitanje. A direktne posledice decenijskog ignorisanja  toga pitanja   su itekako vidljive: Vojvodina koja je skoro ceo prošli vek  bila po razvijenosti ili ispred ili  odmah iza Slovenije, sada njoj nije ni blizu  po bruto nacionalnom dohotku. U Sloveniji je sada 26.000 dolara po glavi  stanovnika, u Hrvatskoj je 18.000 dolara, a Vojvodina je ispod proseka  Republike Srbije i nije dostigla ni izbliza    ni onaj dohodak   ,koji je imala  do1988.  po glavi stanovnika.  Zaprepašćujem se što  da se se toliki  silni svet, analitičari i svi drugi, oglušuju o tako drastične podatke.  

Prema tome, mislim da je ovo ustavno stanje neodrživo i da je  jedno od najkrupnijih demokratskih pitanja koje zahteva dobro promišljene , ali  što skorijekorenite  reforme i  radikalne promene Ustava, upravo vojvođansko  pitanje. U meri u kojoj postojeće društveno stanje bude neodrživo u toj meri će  se ubrzati proces razrešavanja svih ključnih pitanja u njemu. Najbolje parlamentarnim putem. Jer, revolucije,  i onda kad su neizbežne, uvek su brutalne, kao uostalom  i nacoinalne  kontrarevolucije, čemu na ovim prostorima   još od miloševićevskih vremna nemoćno svedočimo.

ANTRFILE

Okrivljavanje  demokrata – nekorektnost prema istini

Berisavljević: „Velika je obmana, i to birači u Vojvodini takođe treba da znaju, to da je u poslednje  četiri godine Demokratska stranka „upropastila“ Vojvodinu. Te optužbe izriču  podjednako i naprednjaci, a u novije vreme i njihovi  potencijalni koalicioni partneri. Svi znamo da  je upravo naprednjačka vlada od prvog dana svoje vlasti blokirala i isključila  svaku saradnju sa pokrajinskom vladom, a niz bitnih odluka, zna se, morale su  se donositi upravo na republičkom nivou , a ne pokrajinskom. Okrivljavati  Demokratsku stranku da je odgovorna za ovakav razvoj situacije u Vojvodini, u  najmanju ruku znači biti beskrajno nekorektan prema istini. Obe  regionalne partije,koje uveliko  govore  ili  nagoveštavaju da posle izbora „u interesu Vojvodine“ ulaze  u dil sa SNS-om , jer će time  biti u mogućnosti  da izdejstvuju, kako Pastor govori, ustavni  zakon kojim će se –u skladu sa sadašnjim ustavom –konačno regulisati i položaj  manjina i položaj Autonomne pokrajine Vojvodine, kao zmija noge kriju da pri  tome ne postoji ni slovo, ne postoji ni najstidljivija  izjava, bar jedna, od strane naprednjaka da  oni prihvataju to što Pastor i Čanak govore.  Bojim se  da će ti lideri biti puki gaulajteri( i žao mi  je  što to kažem, jer neke od njih cenim),  Vučićeve  političke volje  i unajmljeni sprovodnici toliko žuđene  naprednjačke svevlasti nad Vojvodinom. Isto onako kako su prihvatili da po  diktatu naprednjačke koalicije, zaodenute u volju tzv. „Ustavnog suda“ menjaju  Statut Vojvodine pre dve godine. Vojvodina je tada postala jedina pokrajina na  svetu koja je sama sebi ograničila svoja prava“, naglašava Berisavljević.

IVVK

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>