Iz velike plejade sremskih ratnika, revolucionara i političkih rukovodilaca otišao je u istoriju još jedan – Đorđe Stojšić – poznat i priznat u Vojvodini, Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.
[nr]
Rođen je 4. maja 1928. godine u selu Jarak, na obali Save. Jula 1943. Kao petnaestogodišnjak otišao je u partizane. Do kraja rata prešao je težak i opasan put i – samo zahvaljujući ratnoj sreći – preživeo je.Posledice teško promrzlih nogu trpeo je celog života.
[nr]
Član SKOJ-a postao je decembra 1943. ,a član KPJ avgusta 1945.
[nr]
Završio je učiteljsku školu u Sremskim Karlovcima. Jednu školsku godinu radio je kao učitelj , a istovremeno bio angažovan i u Opštinskom komitetu partije. Nakon što je jedno vreme bio na dužnosti predsednika Opštine i potpredsednika Sreza Sremska Mitrovica – odlazi u Novi Sad gde 1964. godine završava Višu političku školu.
[nr]
Po povratku u Sr. Mitrovicu, dolazi na čelo Opštinskog komiteta Saveza konunista , a 1967. izabran je za člana CK SKS. Iste godine odlazi na rad u Izvršni komitet PKSKV , gde ostaje do kraja 1968. godine.
Na izborima 1969. izabran je za poslanika Skupštine Srbije i prelazi u Beograd na stalan rad, kao predsednik Skupštinskog odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Na VII kongresu CKSKS izabran je ponovo za člana CKSKS i člana Predsedništva CKSK Srbije.
[nr]
Aprila 1974. izabran je ponovo za predsednika Opštine. Nakon Drugog svetskog rata Opština i Srez Sremska Mitrovica, ostvarila je zavidan razvoj, postala je jedan od značajnih centara industrijske i poljoprivredne proizvodnje. U te rezultate Đorđe Stojšić ugradio je svoj neizbrisivi doprinos, vršeći dužnosti koje su mu poverene. Na sahrani pre dva dana sa razlogom je rečeno: „ Sremska Mitrovica je početak i kraj njegovih ljubavi“.
[nr]
Poslednjih deset godina rada – od 1978 do kraja 1988. na dužnostima potpredsednika i predsednika Skupštine APV, te predsednika Predsedništva PKSKV – dao je pun doprinos ukupnom privrednom i društvenom razvoju Vojvodine ,koja upravo u to vreme beleži najveće rezltate. U tom periodu bio je angažovan i u organima Republike i Federacije, pre svega, na pitanjima međurepubličke i pokrajinske saradnje. Na tim poslovima neretko je bio upoziciji da brani interese Vojvodine i njen ustavni položaj od neopravdanih kritika,pa i napada.
[nr]
U toku noći kada je rušena autonomija Vojvodine podneo je ostavku na sve svoje funkcije i članstvo u SK i napisao: „Razlog moje ostavke je nemogućnost da kao član ovih organa doprinosim zaustavljanju negativnog toka događaja koji ima rušilačko dejstvo i nesagledive posledice po sudbinu i budućnost Titove samoupravne socijalističke Jugoslavije, zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti“.
[nr]
Ako mi se dozvole sećanja lične prirode: punih pet godina bili smo u ovoj zgradi svakodnevno zajedno na poslu – i službeno i lično i drugarski – pa sam imao sreću i privilegiju da Đorđa bliže upoznam, da ponešto i shvatim i naučim, kroz rasprave u kojima smo se i slagali i sporili.
[nr]
Bio je čovek koji razume i poznaje ljude, – umeo je da ih „pročita“ – sa veoma razvijenim političkim nervom. Znao je da oceni i proceni političku situaciju i ljude koji u njoj učestvuju.
Duboko je promislio pre nego što bi izrekao ocenu ili sud. Upravo zbog toga svoja uverenja dosledno je branio – bez obzira na autoritet i funkciju onog s kim se sporio.
[nr]
Nabrojane su mnoge dužnosti i funkcije koje je imao i obavljao, ali se mora naglasiti, tačnije- ne sme se prevideti:za Đorđa Stojšića rang i politička funkcija bili su manje važni – čak i nevažni, uvek je bitan bio zadatak i posao koji se mora obaviti. Funkcija ga nije impresionirala, ni sopstvena ni tuđa.
[nr]
Bio je čovek vedre prirode.Sa simpatijama je prilazio ljudima – umeo je i neprijatne stvari da saopšti na samo njemu svojstvenneposredan i drugarski način. Ponekad – u suštini ozbiljna zapažanja i ocene znao je da saopšti šeretski sočno i slikovito – pa bi i tako razoružao sagovornika.
[nr]
Prijatan i zanimljiv, voleo je društvo; njegovi prijatelji neće zaboraviti da je druženje sa Đorđem Stojšićem poprimalo“ epske“ razmere : kada se zasedne –to je znalo da traje i traje, ali – uvek je bilo zanimljivo i sadržajno, uz šalu koja je bila prijateljski šarmantna i uvek dobronamerna.
[nr]
U društvu s njim vreme je prolazilo neosetno i prijatno. Usudiću se da kažem, Đorđe Stojšić bio je Sremac u najboljem smislu te reči.
[nr]
Čudnom igrom slučaja – 9. avgusta, kada je sahranjen u Sremskoj Mitrovici – u novinama je najavljena knjiga njegovih sećanja pod naslovom: „Osma sednica – kako je je Milošević pobedio a Srbija istorijski izgubila“. Budimo sigurni da ovu knjigu možemo čitati kao verodostojno kazivanje. Jer,Đorđe Stojšić je uvek, bez pardona, bez obzira na autoritet i veličine, svoja uverenja stameno i bez kolebanja branio i borio se da ih dokaže i sprovede. I moramo priznati i uvažiti – veoma, veoma često bio je u pravu.
[nr]
Ne sme se zaboraviti: bio je među prvima koji je nedvosmisleno ocenio zbivanja i ponašanja glavnih aktera pre i posle Osme sednice, ukazao na pravce i posledice – na sukobe koji neizostavno dolaze i na neminovnost tragiččnog raspaa zemlje u kojoj su ljudi dobro radili i dobro živeli.
[nr]
Đorđe Stojšić je svoj put prešao. Sve zadatke koje mu je njegov bogat i čestito proveden život postavio – izvršio je i obavio. Zaslužio je puno poštvanje i priznanje.
[nr]
Slava Đorđu Stojšiću!
[nr]
(Govor na komemoraciji ,koju je u 12. avgusta 2014. u Skupštini
APV organizovao Pokrajinski odbor Saveza antifašista Vojvodine)