Vojvođanski klub je inicirao i organizovao potpisivanje Proglasa 81 „građana i pripadnika onih 26 naroda koji u Vojvodini žive, predstavnika građana i organizacija civilnog društva, te javnog, kulturnog, privrednog i političkog života“, na koji su svoj potpis stavile uvažene javne ličnosti iz Vojvodine.. .U Proglasu 81 se objašnjava zašto građani Vojvodine koju predstavljaju i kakvu zagovaraju njeni inicijatori i potpisnici, treba da daju punu političku i nedvosmislenu izbornu podršku Saši Jankoviću kao kandidatu za predsednika Republike na predstojećim izborima.
Proglas je preveden i na svih šest službenih jezika, a njegovi potpisnici su stajali na bini uz Sašu Jankovića i 25. marta na njegovom predizbornom skupu u Novom Sadu.
Između ostalih, uz jednog od najuspešnijih gradonačelnika Novog Sada Jovana Dejanovića i uz predsednicu Vojvođanskog kluba dr Branislavu Kostić, bivšu rektorku Novosadskog univerziteta Fuadu Stanović, glumice Miru Banjac i Lidiju Stevanović, stajao je i Živan Berisavljević, jedan od počasnih članova Vojvođanskog kluba, predsednik Političkog saveta IV Vojvođanske konvencije, jedan od svakako najpoznatijih političara iz vremena kada je Vojvodina imala stvarnu autonomiju. Berisavljević je i jedan od pokretača inicijative da se Proglas 81 pojavi i jedan od formulatora njegovih poruka.
*Da li vas je iznenadilo da je gospodin Janković na početku svoje kampanje zatražio podršku upravo od Vojvođanskog kluba i niza građanskih organizacija za koje se znalo da VK može da okupi?
Daleko manje nas je, i kolektivno i mene lično, to iznenadilo, nego što je ohrabrilo našu nadu da se na političkoj sceni Srbije kao celine konačno pojavljuje ličnost koja našu opciju smatra legitimnom , a naše pravo da se za nju zalažemo prirodnim demokratskim pravom, a ne separatističkom autonomaškom izdajom. Uostalom, njegova kandidatura za Predsednika , i način na koje je do nje došlo, jasno su nagovestili da se u Srbiji rađa delotvorni građanski pokret za Srbiju kao pristojno i savremeno evropsko društvo i normalnu, dakle, modernu i prosperitetnu evropsku dražavu, čijih se zvaničnika nećemo stideti. Privedenu „spoznaniju prava“, oblikovanu po meri njenog, na puno načina složenog bića, držvu koja služi svojim građanima, a ne onima koji su puki podanici i poslušnici despotske samovolje njenih pustopašnih vođa.
Kao što smo mi, nadam se ispravno, ocenili da Vojvodina , kao najizrazitije evropska regija, mora takav pokret najzdušnije podržati, tako je, verujem, i Saša Janković u nama prepoznao one snage u Vojvodini koje su takvom pokretu, po suštini svojih strateških stremljenja, prirodni saveznik.
*Poznato je da je mnogim bivšim predsednicima Srbije bilo teško da izgovore „V“ od Vojvodine. Šta vas je, pored činjenice da je Saša Janković prvi koji je došao i susreo se sa predstavnicima građanske Vojvodine, uverilo da će se on zalagati za „dostojanstven položaj Vojvodine u demokratskoj i evropskoj Srbiji“, kako se navodi u Proglasu 81?
– To je, nažalost tačno, i to je – opet nažalost – tako još od ranih osamdesetih, da u dublju prošlost ne zalazim. Setimo se samo demonstracije omalovažavanja autonomije Pokrajine zlosrećnog pacifikatora Borisa Tadića prilikom donošenja Statuta Vojvodine, ili mitinga kojim su naprednjaci počeli vršenje svoje vlasti nad Vojvodinom. Da siledžijski govor Nikolića u “svesabornoj“ Matici srpskoj, ili niz izjava najmoćnijeg čoveka držve i ne spominjem…
Da budemo jasni: nije Saša Janković ništa određenije obećao ni nama u neposrednim susretima, ni građanima i narodima Vojvodine u javnim istupanjima. Ali, sistem vrednosti, demokratske reforme društva i karakter države za koju se on zalaže, neostvarivi su bez bitno drugačijeg ustavog i dostojnstvenog političkog položaja Vojvodine u Srbiji.
A njegov više puta pre i tokom kapanje javno ponovljen politički stav „da nema jake Srbije bez jake Vojvodine u njenom sastavu“, to naše uverenje samo potvrđuje.
*U Proglasu se navodi da to činite u ime one Vojvodine “koja postojano teži da bude u državnoj zajednici sa Srbijom, u čiji je sastav ušla svojom političkom voljom, a koja je skoro čitav vek prinuđena da dokazuje da ne teži odvajanju od Srbije, za šta se optužuje samo zato što ne pristaje da Vojvodina bude slepi putnik države i tako pod Srbijom“. Bilo je komentara da ovim činite kompromis i da niste u Proglasu do detalja objasnili za kakvu se Vojvodinu zalažete. Da li je to tačno?
–Da bi se uopšte razumela naša inicijativa oko Proglasa81, mora se dobro razumeti momenat u kome je on nastao. Tačnije, treba razumeti da bi politička opcija, koju simbolizuje Vojvođanski klub, takav dokument uskoro obnarodovala i da nije predsedničkih izbora. Oni su samo ubrzali, a pojava Saše Jankovića podskla, njegovo pojavljivanje.
Jer, javnost Srbije mora znati: ista ona idejna mantra, koja je dovela do grubog nasrtaja na osvedočena i teško izborena i neporeciva konstitutivna prava Vojvodine na političi subjektivitet tokom i krajem osamdesetih, zagospodarila je ponovo – i to još izrazitije despotski – državom Srbijom u podmlađenom i u kvazi-jevropejskom izdanju.
Nakon poslednjih izbora, kada naprednjačka koalicija uspostavila svoju svevlast nad Pokrajinom, na delu je najperfidnija i najbrutalnija politika zatiranja regionalnog identiteta i svih evropskih civilizacijkih vrednosti koje su izrazito obeležje regionalnog bića Vojvodine. Zahvaljući i neoprostivo sitničavom oportunizmu nekih lidera vojvođanskih regionalnih stranaka, Pokrajina više nema ni fasadnu autonomiju, kakvu joj je nominalno „podario“ aktuelni ustav. Njome se, kao nikada u njenoj novijoj istoriji, upravlja gaulajterski. Proglas 81 je, stoga, u istoj onoj meri u kojoj je otvoreni poziv građanima i narodima Vojvodine da izborno podrže Sašu Jankovića, i uverljivi otvoreni čin nepristajanja građanske i izvorno demokratske Vojvodine na to zatiranje, što naročito razgovetno izražava stav koji ste citirali.
Što se, pak, tiče pomenutih komentara, samo kratko: mi ovim dokumentom odlučno podražavamo borbu Saše Jankovića i svenacionalno građanskog pokreta koji se oko njega okuplja za onu i onakvu Srbiju, koja Vojvodinu ne zatire, nego je priznaje kao samosvojnu regiju i spremna je, bez robovanja srbocentralističkim mitovima, da se dogovori o njenom najcelishodnijem ustavnom položaju u sastavu Republike Srbije. A svoje jasne celovitije poglede na to kakva Vojvodina treba da bude u takvoj Srbiji, izložili smo u drugim dokumentima .
*Na kraju, spisak potpisnika Proglasa 81 je zaista impozantan. Kako ste jedan od autora i samog teksta Proglasa, da li ste bili iznenađeni na tako pozitivnu reakciju velikog broja umetnika, akademika, naučnika, predstavnika NVO, privrednika, lekara, advokata, novinara i drugih?
– To me je jako obradovalo, ali me nije iznenadilo. Ta otvorena javna podrška u vreme velikih strahova izazvanih perfidnim uspostavljanjem opasne strahovlade nad sve siromašnijom Vojvodinom je ne samo čin nesumnjive građanske hrabrosti niza znamenitih Vojvođana da kažu „ne“ politici zatiranja Vojvodine i uspostavljanja azijatske despotije nad Srbijom u celini, nego je i dokaz da ovde otpor takvoj politici lako može prerasti u istinski demokratski građanski pokret kome je spremno da, po cenu svakog rizika, pristupi sve više mislećih pripadnika novih naraštaja. I sve brojnijih i uglednijih pripadnika ne samo srpskog, nego i svih drugih naroda i etničkih zajednica koji u mnogonacinalnoj Vojvodini vekovima žive.
Antrfile
Koraks i Teofil – za nauk
A što se tiče skorašnjeg javnog čuđenja nekih uglednih prestoničkih komentatora da Vojvodina koja je iznedrila Proglas 81 ne podržava predsedničkog kandidata iz Vojvodine, sugerisao bih im da taj dokument ponovo pročitaju, a i da se pažljivo zagledaju u skorašnje karikature ingenioznog Koraksa, ili zapažene komentare lucidnog Teofila Pančića, pa će razumeti.
A uveriće se i oni, i njihovi kobojagi radikalni predsednički kandidati , u mudrost one filozofeme da svašta možete povremeno,i privremeno, ali „ne možete stalno varati sve ljude“. A da vam i dalje veruju. Što se tog kandidata tiče, to su, srećom, i mnogi vojvođani (a ne samo „vojvođaneri“) odavno shvatili.
Razgovarala: G. Nonin