Uvod
•Imajući u vidu celinu ovog pitanja, posebno sadržajno uvodno izlaganje, želim da podstaknem raspravu o ovoj vrlo važnoj temi.
• Odgovor na pitanje iz naslova teme je da U Vojvodini ne postoji politički život, bar ne u izvornom smislu. On i kad postoji ne kreira se u Vojvodini, jer predstavlja transmisiju centralističkih organa.
• Kako drugačije objasniti da Skupština AP Vojvodine, kao najviše predstavničko telo ne raspravlja i ne donosi Plan mera i aktivnosti povodom spoznaje da je Vojvodina svrstana u nedovoljno razvijene regione u Republici Srbiji.
• Ili kako objasniti činjenicu da se sednica Skupštine Vojvodine, na kojoj je trebalo da se utvrde amandmani na zakon o javnoj svojini, otkazuje telefonom, po isanju medija iz Beograda.
• Ipak, suštinski razlog nepostojanja političkog života je katastrofalni uatavni položaj i gruba centralistička politika.
• Vojvodina nema izvorne nadležnosti, pa samim tim nema ni izvornu politiku, politički život i političku scenu.
• Skupština i Vlada Vojvodine vrlo često podsećaju na partijska odeljenja vladajućih stranaka iz eograda, a ne na samostalne organe.koji kreiraju politiku u Vojvodini u interesu građanki i građana.
• Političke stranke koje deluju u Vojvodini, a sedište im je van Pokrajine nisu samostalne. To su Pokrajinski odbori stranaka za Vojvodinu. Dakle, to su odbori najčešće beogradsskih stranaka za Vojvodinu, koji sprovode politiku svojih centrala, a ne kreiraju politiku u Vojvodini. Logičnije bi bilo da su to stranke sa određenim subjektivitetom koji su sastavni deo stranaka u Srbiji. Pokrajinski odbori su uglavnom nesamostalni, njihova pozicija zavisi od dobre volje beogradskih gazda.
• Izborni sistem je takođe jedan od razloga ne postojanja poltičkog života u Vojvodini.
• Regionalne stranke su u velikoj koalicionoj zavisnosti od stranaka koje deluju na teritoriji cele Srbije. Njihova politika zavisi. pa i opstanak na političkoj sceni zavisi od dobre volje velikih koalicionih partnera.
• Primetno je da je je takozvana politička scena u Vojvodini vazalska.
• Što se teče civilnog sektora, on je u određenoj meri zavisan od vladajućih struktura, pre svega zbog finansijske situacije, ali i zbog toga što su mnoge stranke «instalirale» svoje kadrove u civilni sektor. Tako imamo situaciju da su određene nevladine organizacije u dobroj meri postale provladine.
• Naravno, da politički život u Vojvodini zavisi od celokupnog stanja politike u Srbiji. Mi živimo u državi gde je predsednik najveće, vladajuće, političke stranke i predsednik države. Da li je to neka vrsta polupredsedničkog sistema? On se pita za sve. Imamo Vladu u kojoj je ministar policije i zamenik predsednika Vlade i u praktičnom smislu politički premijer u Vladi.
• Građanke i građani Vojvodine 2006. godine na Referendumu nisu prihvatili aktuelni Ustav. Ta, veoma važna činjenica, nije predmet aktuelnog političkog života u Vojvodine. Ona se zanemaruje, sporadično pominje u dnevno politilke svrhe i nije artikulisana u političku platformu za samostalan politički subjektivitet Vojvodine u okviru Srbije.
• Politički život u Vojvodini vodi ka Srbijalizmu, umesto Evropeizmu gde Vojvodina oduvek pripada.
• Mediji u Vojvodini su u zaostajanju, kao i politički život.
Đorđe Subotić,
predsednik Vojvođanskog kluba
Govornica Vojvođanskog kluba,
Novi Sad, 22.februar 2012. godine.
Da li postoji politički život u Vojvodini?