Postoji jedna latinska izreka: festina lente – odnosno, požuri polako. čini se da mi vojvođani sledimo tu izreku i tako se ophodimo sa borbom za našu autonomijom ili Republiku, idemo suviše polako. U ime jedine političke partije, vojvođanskih Rumuna, u ime procenta građana koji su glasali protiv Ustava Srbije, a koji niko ne spominje, ja sam ga spomenuo i na 3. vojvođanskoj konvenciji. To je naša karta za potpunu autonomiju ili potpunu Republiku. Znači, građani su nam dali mogućnost, a mi, ili nemamo političke volje, ili nemamo hrabrosti, ili nas kontrolišu gazde iz Beograda, tako da se u tom pravcu apsolutno ništa bitno nije dogodilo. Svaka čast svim konvencijama, mi smo od osnivanja prve konvencije, druge, treće, četvrte, neka ih bude više al’ nek bude rezultata. Putujem od Vršca do Novog Sada, apsolutno sivilo. Vreme je stalo. Ovo je neka virtuelna Vojvodina, stvorena od moćnika iz Beograda. Da li to želimo? Da li smo zbog toga ovde? Da li da usporavamo stvari ili da pokrenemo nešto sa mrtve tačke. Govorimo godinama, to umori čoveka, umori glasačko telo. Napraviću jednu paralelu koja je veoma bitna i koja se događa u odnosu vlasti prema nadležnostima autonomne pokrajine Vojvodine, gde je sve razvodnjeno. Vojvodina je svedena na folklorni entitet. Paralelno se to događa i sa odnosima Srbije prema rumunskoj nacionaloj manjini. Rumunska manjina postoji, kaže jedan akademik 2060-te neće biti više nijednog Rumuna u Vojvodini. Tako kažu statistički pokazatelji. I po toj progresiji, izgleda da će se to i desiti. Trenutno, u poslednjih nekoliko godina unazad, postoji takav pogrom na rumunsku nacionalnu manjinu da je ona svedena u stvarnosti na folklorni entitet. Rumuni igraju, sviraju, imate rumunska imena i prezimena u republičkom parlamentu, u pokrajinskom, ja ih nisam čuo da govore. Da li su oni ćutljivci ili im je maca pojela jezik, apsolutno nikad ništa nisu govorili. To se događa i sa Vojvodinom, to se događa i sa Rumunima, a epilog je Srbija osetila u Briselu, pošto je prvi put Rumunija rekla da su odnosi vlasti Srbije prema rumunskoj nacionalnoj manjini nezadovoljavajući evropskim standardima. Vojvodinu bi trebalo i mi rumuni kao građani Vojvodine, zajedno sa tim velikim procentom građana koji nije glasao za Ustav Srbije, da preuzme u odbranu, da kaže: mi to hoćemo, nećemo više da vas slušamo, nećemo više da imamo Vaše kočnice. Verovatno svako od nas danas koje došao ovde imao je veliku hrabrost, a da ne bude od sutra etiketiran, mi ćemo posle ovog sastanka imati svakojake napade, bukvalno svakojake, jer još nisam siguran da li je Srbija demokratska zemlja? Još nije to dokazala prema njenom delovanju u nekim oblastima. Zakoni na papiru postoje, i to možda bude okej, ali u stvarnosti se događa nešto drugo. Dodao bih samo kao predlog Alijanse vojvođanskih Rumuna, da ovaj naš stav bude iznesen javnom mnenju na razmatranje. Znači, ne možemo samo odjednom, jedna grupacija preko noći da kaže hoćemo republiku, predlažemo da se naši stavovi iznose na javnim tribinama, u Vršcu u Pančevu, u Vrbasu, u Somboru, u Subotici, itd. I opet, ponavljam se, kao i posle 3. vojvođanske konvencije, tražim dinamiku u našim aktivnostima jer ovde nije reč o predizbornoj kampanji, predizborna kampanja je tamo gde smo mi, i to je to, ali ovo je životno pitanje, ovo je Vojvodina – biti ili ne biti.
(Autor je predsednik Alijanse vojvođanskih Rumuna)
Iz izlaganja na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji