Prvo da pozdravim dame i gopodu koji su prisutni ovde, uvažene goste. E, dragi moji Vojvođani, postoji jedna latinska izreka: destina lente – odnosno, požuri polako. Ja mislim da mi sa našom autonomijom ili Republikom idemo suviše polako. Govorim u ime jedine političke partije vojvođanskih Rumuna, u ime procenta ljudi koji su glasali protiv Ustava Srbije koji niko ne spominje, ja sam ga spomenuo na 3. vojvođanskoj konvenciji. To je naša karta za potpunu autonomiju ili potpunu Republiku. Znači, ljudi su nam dali mogućnost, a mi, ili nemamo političke volje, ili nemamo hrabrosti, ili nas kontrolišu gazde iz Beograda, tako da se u tom pravcu apsolutno ništa bitno nije dogodilo.
[nr]
Svaka čast svim konvencijama, mi smo od održavanja prve konvencije, druge, treće, četvrte, neka ih bude više al’ nek bude rezultata. Putujem od Vršca do Novog Sada, apsolutno sivilo. Vreme je stalo. Ovo je neka virtuelna Vojvodina, stvorena od moćnika iz Beograda. Da li to želimo? Da li smo zbog toga ovde? Da li da usporavamo stvari ili da pokrenemo nešto sa mrtve tačke. Znači, govorimo godinama, to umori čoveka, umori glasačko telo. Napraviću jednu paralelu, biću kratak, jednu paralelu koja je veoma bitna i koja se događa u odnosu vlasti prema nadležnostima autonomne pokrajine Vojvodine, gde je sve razvodnjeno. Znači, Vojvodina je svedena na folklorni entitet. Paralelno se to događa i sa odnosima Srbije prema rumunskoj nacionaloj manjini. Rumunska manjina postoji, kaže jedan akademik ali 2060-te neće biti više nijednog Rumuna u Vojvodini. Tako kažu po statistici. I po toj progresiji, izgleda da će se to i desiti. Trenutno, u zadnjih nekoliko godina unazad, postoji takav bum rumunsku nacionalnu manjinu da je ona stvorena stvarno samo kao folklorni entitet. Rumuni igraju, sviraju, imate rumunska imena i prezimena u republičkom parlamentu, i u pokrajinskom, a ja ih nisam čuo da govore. Da li su oni ćutljivci ili im je maca pojela jezik, apsolutno nikad ništa nisu govorili.
[nr]
To se događa i sa Vojvodinom, to se događa sa Rumunima, a epilog je Srbija osetila u Briselu. Znači, pošto je prvi put Rumunija rekla da odnosi vlasti Srbije prema rumunskoj nacionalnoj manjini nisu zadovoljavajući po evropskim standardima, nešto je potpisano što je ranije odlagano. To znači da bi i Vojvodinu trebalo, Rumuni kao građani Vojvodine, svaki procenat koji nije glasao za Ustav Srbije, da uzmu u odbranu, i kažu mi hoćemo, drugačiji ustavni položaj Vojvodine, i nećemo više da vas slušamo, nećemo više da imamo vaše kočnice. Verovatno svako od nas koji je danas došao ovde ima veliku hrabrost i ne plaši se da bude sutra etiketiran, jer mi ćemo posle ovog sastanka imati svakojake napade, bukvalno svakojake, jer još nisam siguran da li je Srbija demokratska zemlja? To još nije dokazala prema njenom delovanju u nekim oblastima, pa i u pogledu rešavanja statusa Vojvodine.
[nr]
Zakon na papiru postoji, i to možda bude okej, ali u stvarnosti se događa nešto drugo. Dodao bih samo kao jedan predlog Alijanse vojvođanskih Rumuna, da ovaj naš stav o statusu Vojvodine kao republike bude iznesen javnom mnjenju na razmatranje. Znači, ne možemo samo odjednom, jedna grupacija preko noći da kaže hoćemo republiku, ja bih to da se ide po Vojvodini na tribinama, u Vršcu u Pančevu, u Vrbasu, u Somboru, u Subotici. Da ljudi čuju ove predloge i da se o tome izjašnjavaju. I opet, ponavljam se, kao i posle 3. vojvođanske konvencije, znači, tražim dinamiku. Bukvalno, nije reč o predizbornoj kampanji, predizborna kampanja nije tamo gde smo mi, ali ovo što mi tražimo je životno pitanje, ovo je za Vojvodinu – biti ili ne biti.
[nr]
DR JON SFERA
predsednik Alijanse vojvođanskih Rumuna