Dame i gospodo,
želim, pre svega, da se zahvalim na mogućnosti da smo između dve konvencije bili partneri u razmišljanju o deklaraciji sa Treće i o planiranju Četvrte vojvođanske konvencije. Zahvaljujem se na prijateljstvu, na otvorenosti, i saradnji, na ovim temama. Uveren sam, da je jako važno da taj partnerski odnos, oslanjanje jednog na drugog, čuvamo kao tradiciju, jer nam to omogućava da preživimo dane, mesece i godine.
[nr]
Dragi prijatelji,
Đorđe Subotić je govorio o današnjem danu, o 1. aprilu, kao o međunarodnom danu šale. Ja želim ovaj današnji dan da apostrofiram na malo drugačiji način. Kod nas katolika je današnji dan Cvetna nedelja. Dan kada je, po Novom Zavetu, Isus ušao u Jerusalim, kada su pred njegove noge bacali cveće.
[nr]
Današnjim danom počinje Velika nedelja, koja je prepuna izuzetno čudesnih događanja. Velika nedelja nije samo ulazak u Grad, nego je period proricanja budućnosti, period u kojem se pokazuje odnos prema učenicima i sledbenicima, period u kojem se pokazuje vernost, period u kojem se preživljava zadnja večera, period izdaje Jude, hapšenja, suđenja, puta do Golgote, period razapeća i uskrsnuća.
[nr]
Ako bilo ko od Vas, sa malim preterivanjem, doduše, u ovim rečenicama prepoznaje neku vrstu simbolike, onda mislim da razmišlja o ovim događanjima na način kako ih ja danas doživljavam.
[nr]
Dame i gospodo,
ko poznaje istoriju ovog prostora unazad tristo godina, od Senćanske bitke pa na ovamo, taj zna da je to period zalaganja za autonomiju, pri čemu je, s vremena na vreme, drugde bila centrala, drugi su bili nosioci zalaganja. Ali, istorijski gledano – sa aspekta podele uloga, 300 godina se ta priča nije promenila. Samo se igrači drugačije zovu, ali je situacija 300 godina unazad ista. U tih 300 godina uvek su bili drugi najžešći zagovornici ideje, uvek su bili drugi ti koji su čuvali tu vatru. I ta vatra je mogla da bukne jače, ako su u tom momentu vatru čuvali, sačuvali i držali pod kontrolom oni koji su bili u većini. Kada je autonomiju čuvala grupa koja je bila u brojčanoj manjini, onda je šansa za autonomijom bila minimalna, zbog toga što se tada zalaganje za autonomiju uvek doživljavalo kao ambicija destabilizacije. Sa tog aspekta ja ovaj sadašnji period doživljavam kao jedan dramatičan momenat za nas u Vojvodini. Zbog toga što je većinska politika okrenula leđa ideji. Danas ideju Vojvodine nose manjinske i male stranke. Iz tog razloga se autonomija Vojvodine i danas doživljava kao pitanje destabilizacije, kao ideja separacije, kao nešto što treba ućutkati i potisnuti. Mislim da je ovo naša zajednička tragedija.
[nr]
Dame i gospodo,
Dame i gospodo, u proteklim danima su me pitali: ‘’A šta vi kažete na ideju, ovu akciju preostalih komunista i autonomaša, kako ćete se vi ponašati?’’ Na tu rečenicu i to pitanje ja sam rekao: mi iz SVM–a doći ćemo na ovu Konvenciju. Doći ćemo, ne zbog toga što smo komunisti, ne zbog toga što gledamo u prošlost, ne zbog toga što imamo nostalgiju, nego zbog toga što se na Konvenciji okupljaju svi oni koji ovu ideju smatraju bitnom. Partija karata se može igrati samo sa onima koji sede za stolom. Što se tiče autonomne Vojvodine, danas partiju možete kreirati sa onima koji su u ovom prostoru. Iz tog razloga, niko od nas nema prava da bira, hoće li doći ili ne. Naše je ubeđenje da su danas tu potencijalni saborci, i zato smo danas ovde. Drugi su u proteklim danima govorili: nema razloga da se tamo ide, zbog toga što tamo nema dovoljno snage, nema dovoljno legitimiteta…
[nr]
Da budemo iskreni – i nema. Ali to što nema, to nije zbog nas, jer mi tu ideju nismo izdali, nego nema zbog toga, što su je izdali oni koji prebacuju da nema snage i nema dovoljno legitimiteta. Želim da kažem, da je danas u parlamentnoj većini u Republici Srbiji 37 poslanika iz AP Vojvodine. Ne u ukupnom parlamentu, nego u parlamentarnoj većini. Ta brojka govori o tome da je trebalo i moglo mnogo više da se uradi u proteklom mandatnom periodu. Oni koji kažu nema dovoljno snage, trebalo bi da se zamisle; a kako je moguće da je, recimo, Savet za decentralizaciju i regionalizaciju imao samo jedan i po sastanak. Kako je moguće da je tako krnji predlog zakona o javnoj svojini ušao u javnu raspravu. Kako je moguće da se sve to dešavalo kako se dešavalo u protekle 4 godine, kada nas je bilo 37 vojvođanskih poslanika u parlamentnoj većini?
[nr]
Dame i gospodo,
mi smo bili na svim dosadašnjim vojvođanskim konvencijama, iako smo u odnosu na tekstove deklaracija imali određene zadrške, i danas imamo zadršku u odnosu na tekst deklaracije. Zahvaljujem se što je grupa organizatora, sama Konvencija, pokazala razumevanje za te naše stavove, i što je to prihvaćeno. Mislimo, da kada razmišljamo o Vojvodini, s jedne strane moramo da imamo na umu ono što je današnja realnost, kao okvir u kome možemo da se krećemo. A s druge strane, možemo i moramo razmišljati o tome, što je eventualna budućnost. Što se tiče današnje realnosti, neki su govorili da je ovo momenat kada će se izgovarati predizborna obećanja, koji su govorili pre mene na to su upućivali. A ja uzvraćam pa kažem, ovde će se možda izgovarati predizborna obećanja, ali u odnosu na prošlost i danas, kako je moguće da danas u republičkoj vladi nema nijednog ministra iz Vojvodine? Kako je moguće da nam se dešava u zadnjih devet ili deset meseci, drugi put ovo što se dešava sa vojvođanskom poljoprivredom i vojvođanskim poljoprivrednim proizvođačima? Kako je moguće da smo permanentno očevici odsečenosti pokrajinske izvršne vlasti od sopstvene centrale u Beogradu, i nemoćni u rešavanju problema? To mislim da su neka pitanja sa kojima se, kada razmišljamo o realnosti, moramo suočiti.
[nr]
Mi smo u Savezu vojvođanskih Mađara u proteklom periodu, od prošle konvencije do danas, pokušali da se pozicioniramo na način da budemo verodostojni u politici. Samo želim da vas podsetim da smo se zalagali za to: da se ne ukinu sudovi koji su stari 160 godina, nismo uspeli. Ostali smo sami. Zalagali smo se za to da Vojvodina dobija 90% privatizacionog prihoda od prodaje NIS-a. Nismo dobili. Zalagali smo se za to da vidimo koliko je država utajila, prikrila novaca od privatizacije vojvođanskih firmi. Nikada cifre nismo videli. Zalagali smo se za to da Statut prođe proceduru. Zalagali smo se za to da Zakon o nadležnostima bude definisan u skladu sa ustavnim mogućnostima. Nismo zadovoljni. Zalagali smo se za pitanje javne svojine, da dobijemo železnice, puteve, kanale. Nismo uspeli. Zalagali smo se za poštovanje ustavnih principa, pa smo uskraćeni za 62 milijarde, za čitav jedan godišnji vojvođanski budžet u toku zadnjih pet godina. Kad relativizujemo iznos sredstava, dame i gospodo, želim da vam kažem, da se od tih 62 milijarde mogla izvršiti kompletna rekonstrukcija vojvođanske železnice za pet godina, ili putne privrede. Ili, moglo se sagraditi 310 zgrada škola, ili se moglo sagraditi 20 kliničkih centara kao što se gradi danas u Novom Sadu, ili 15 mostova preko Beške, ili se moglo izgraditi 300 km autoputa, ili – ako hoćete – 10.000 km vodovoda ili 5.000 km kanalizacione mreže. Rekli su, ima od toga prečeg posla, ima nečega što je važnije od toga, zašto vi sad kvarite raspoloženje. Gde je onda bilo tih 37 poslanika iz većine, iz Vojvodine? To je pitanje sa kojim se vojvođanska politička stvarnost mora suočiti.
[nr]
Jedna je stvar izgovarati rečenice, a druga je stvar ponašati se u skladu sa tim rečenicama. Mi znamo šta to znači, jer smo bili neverovatno kažnjeni zato što smo zastupali naše vojvođanske interese, za koje smo ubeđeni da su u skladu sa Ustavom.
[nr]
Dame i gospodo,
šta je moguće danas raditi? Ustavni okvir je utvrđen. Taj ustavni okvir je rezultat, da se ne lažemo i da ne zaboravimo, dogovora između Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke. Kao rezultat tog dogovora postoji razlika između suštinske autonomije, koja je predviđena za Kosovo, i autonomije koja je verovatno naša, a ona nije suštinska. To je jezička definicija iz Ustava. Mislimo, da se ovaj ustavno pravni okvir mora uzeti u obzir kao realnost, kao breme, koje rezultira stanje sa kojim se društvo suočava u ekonomskoj, socijalnoj sferi, u sferi nedovoljne definisanosti sopstvenih prioriteta u spoljnoj politici, oko pitanja Kosova itd. Ali, i pored toga mislimo, da ima realnog okvira, prostora, u kome se možemo kretati i da je taj okvir takav da omogućava iskorak u odnosu na sadašnje stanje. I po pitanju nadležnosti, i po pitanju gradnje infrastrukture, i po pitanju dugoročnog rešavanja finansiranja Vojvodine kroz zakon i kroz pitanje investicije.
[nr]
Što se tiče definisanja novog ustavnog okvira, ja mislim, mi mislimo, da to danas i u doglednom vremenu nije realno. No, nezavisno od toga, pitanje se mora držati na dnevnom redu. I što se tiče nas u Savezu vojvođanskih Mađara, mi smo definisali šta o tome mislimo i gospodin predsedavajući je to pročitao, i nadamo se da će takva definicija ući u završno zaključivanje. Što se tiče momenta kad ono dođe (na dnevni red), mi ćemo se sigurno svrstati u red onih, koji će sredstvima parlamentarne demokratije zastupati ove stavove, trudeći se da se oni nađu u tom budućem, novom ustavnom okviru.
[nr]
Govori se o tome da je sada izborni period. Jeste. Savez vojvođanskih Mađara na svim nivoima će učestvovati na izborima sa sloganom ‘’Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji’’. Želimo time da kažemo, da je za nas prvobitni prostor, životni prostor, prostor politiziranja – vojvođanski prostor, da smo zainteresovani za prosperitet Vojvodine, ali da je prosperitet Vojvodine moguć, ako Srbija kao država postaje iz dana u dan sve normalnija. Ne može se Vojvodina razvijati a da se Srbija ne razvija. Naš je interes da se Srbija razvija, da ima dovoljno snage da prekorači svoju senku.
[nr]
I mi sa svoje strane želimo, da ponesemo teret (tih promena), da budemo partneri i da radimo na tome. Znamo da smo mala stranka i da ćemo imati mali uticaj. Mi smo manjinska stranka, ali zastupamo vrednosti za koje smo ubeđeni da su građanske, da su evropske, regionalne. Mislimo da su te ideje, koje su deo našeg predizbornog programa, nešto što se dodiruje, poklapa sa svim onim što nas je zajednički okupilo ovde danas.
[nr]
Hvala lepo na mogućnosti, koja nam je pružena.
[nr]
IŠTVAN PASTOR
predsednik SVM