Kako je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region u Republici Srbiji? Kako i šta dalje?

Razgovor se saziva za ponedeljak 7. februar 2011. godine u 13 časova (Novi Sad, Plava sala Skupštine Grada, Žarka Zrenjanina 2a/1)   Umesto teza za razgovor:   Novembra 2010. godine. RGZ (Republički zavod za statistiku) objavio je rezultate obračuna BDP (bruto domaćeg proizvoda) za 2009. godinu, za novoformirane regione: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije […]

Razgovor se saziva za ponedeljak 7. februar 2011. godine u 13 časova (Novi Sad, Plava sala Skupštine Grada, Žarka Zrenjanina 2a/1)

 

Umesto teza za razgovor:

 

Novembra 2010. godine. RGZ (Republički zavod za statistiku) objavio je rezultate obračuna BDP (bruto domaćeg proizvoda) za 2009. godinu, za novoformirane regione: Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočnu Srbiju.Objavljeni su i rezultati države Srbije u celini iz kojih se vidi da je BDP Vojvodine pao ispod proseka Republike Srbije za oko 5% kao i da je BDP Vojvodine niži od BDP Srbije (centrtalne) za oko 7 odsto.

 

Ovim se Vojvodina, po Zakonu o regionalnom razvoju (odredba čl. 9) svrstava u nedovoljno razvijen region Srbije.

 

Ovi podaci ukazuju da se ovde više ne radi o osiromašavanju Vojvodine, koja je u bivšoj SFRJ bila po ekonomskoj razvijenosti blizu Slovenije, a iznad Hrvatske, s akojima se danas više ne može upoređivati. Radi se o pregrupisavanju unutar osiromašene Republike Srbije, o padu, gubljenju pozicija i relativnom zaostajanju Vojvodine unutar Republike.

 

Koliko je sprovođenje teze «ravnomerni razvoj svih delova Republike Srbije» doprinela sadašnjoj ekonomskoj poziciji Vojvodine?

 

Vojvodina je prešla istorijsku crvenu liniju, ali je to okruženo zidom ćutanja!

 

Očekujemo Vas na Razgovoru, posebno ako niste spremni da prihvatimo istorijsku odgovornost da se danas o Vojvodini i njenom ekonomskom zaostajanju ćuti. Očekujemo Vaša mišljenja, ideje, predloge, sugestije i spremnost na aktivizam kako bi razbili zid ćutanja.

 

Pozivamo Vas na dogovor o sledećem: Kako obavestiti javnost Vojvodine o ovoj siutaciji, kako doći do sveobuhvatne analize sadašnjeg ekonomskog stanja u Vojvodini, Kako u Skupštini Vojvodine otvoriti raspravu o stanju i pitanjima Vojvodine, na koji način to potom učiniti i u Skupštini Srbije…

 

To su neki mogiući pravci delovanja, a i ma i drugih.

 

U prilogu dostavljamo ekonomske podatke, koji i ako parcijalni dokumentuju kako je, samo u prethodnoj deceniji, pripreman i realizovan ekonomski pad Vojvodine, koji i danas traje.

 

Srdačno i s poštovanjem

 

Đorđe Subotić, predsednik Vojvođanskog kluba

 

………………………………………………………………………………………………………………………..
PRILOG : EKONOMSKI PODACI
1.
I zvor:
Zakon o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. (Sl. glasnik R. Srbije br.15. od 29.marta 2002.) , određuje bez propisanih kriterijuma, između ostalog, sledeća poreska zahvatanja koja iznosimo za četir grada slične veličine (Novi Sad 300.000 st., Subotica 150.000 st., Niš 250.000 st. , Kragujevac 175.000 st.):

Grad Uzima se od grada
(dinara) Od uzetog se vraća gradu
(dinara)
%
Novi Sad 6.979.000.000 432.000.000
6,2
Subotica 2.365.000.000 99.000.000
4,2
Niš 3.124.000.000 390.000.000
12,5
Kragujevac 1.107.000.000 353.000.000
31,9

Isti zakon donet je i za narednu 2003. ( Sl. glasnik R. Srbije br.88. od 23.decembra 2002.)

 

Grad Uzima se od grada
(dinara) Od uzetog se vraća gradu
(dinara)
%
Novi Sad
14.332.000.000 702.000.000
4,9
Subotica 4.030.000.000 153.000.000
3,8
Niš 6.032.000.000 639.000.000
10,6
Kragujevac 2.136.000.000 555.000.000
26,0

 

Napominjemo, Nišu se vraća 2,16 puta veći procenat od Novog Sada (10,6:4,9) i ako je DP (društveni proizvod) po glavi u Novom Sadu veći od onog u Nišu samo za 1,4 puta. Kragujevcu se vraća 6,84 puta veći procenat od Subotice(26,0:3,8) i ako je DP (društveni proizvod) po glavi u Subotici veći od onog u Kragujevcu samo 2,15 puta.

 

DAKLE, OVO JE PRIMER PORESKE PLJAČKE I DRŽAVE U KOJOJ NE POSTOJI VLADAVINA ZAKONA VEĆ „VLADAVINA POMOĆU ZAKONA.“
2.I z v o r :
Centar za strateška ekonomska istraživanja
„Vojvodina- CESS“
IZVRŠNO VEĆE AP VOJVODINE PROGRAM PRIVREDNOG RAZVOJA AP VOJVODINE novelirana ex post analiza

Novi Sad, novembar 2006.

 

A) Na str.27.
„ANALIZA STANJA : Procenjuje se da je bruto domaći proizvod (BDP) u AP Vojvodini u periodu 2000-2005. rastao po prosečnoj stopi od oko 5 % (u Srbiji 5,5 %) /RZS ne raspolaže
podacima za BDP Vojvodine. Procena je urađena u RZR na osnovu podataka RZS o BDP Srbije(u cenama 2002.)…/ UČEŠĆE DRUŠTVENOG PROIZVODA (DP) AP VOJVODINE JE SMANJENO SA 1,5 % NA 29,8 % U 2004. …“

Tabela 3 : Učešće DP AP Vojvodine u DP R Srbije

2000 2001 2002 2003 2004
31,5 33,0 30,9 30,6 29,8

DAKLE, RELATIVNO UČEŠĆE DP VOJVODINE (KAO BITNOG POKAZATELJA EKONOMSKEvRAZVIJENOSTI) U DP REPUBLIKE SRBIJE SE SMANJUJE, ALI JOŠ NIJE ISPOD REPUBLIČKOG
PROSEKA.

Na pitanje gde su statistički podaci za narednih 5 godina (2005-2009) odgovor je : Republički zavod za statistiku tih godina nije davao podatke o učešću DP ili BDP Vojvodine u DP ili BDP
Republike Srbije, s tim što su (tek) novembra 2010. dati podaci za 2009. – koji se navode niže pod 3.
B) Na str. 31.
Tabela 6. Učešće investicija u osnovna sredstva u BDP, u %

2000 2001 2002 2003 2004
Srbija
13,8 9,2 13,1 14,1 19,4
AP Vojvodina
10,0 6,7 9,9 10,6 19,2

DAKLE, UČEŠĆE INVESTICIJA U OSNOVNA SREDSTVA U BDP U VOJVODINE JE NIŽE NEGO U SRBIJI. PETOGODIŠNJI PROSEK ZA SRBIJU JE 12 % A ZA VOJVODINU 9 %. (zaokruženo)
C.
Na str. 36.
Tabela 9. Aktiva banaka
……………………2001 god…………………………………..2005 god………

Broj banaka Aktiva banaka Učešće u %
Broj banaka Aktiva banaka Učešće u %
Centralna Srbija 67 200.897 68,9 30 656.112 84,6
AP Vojvodina 17 90.069 30,9 8 110.998 14,3
Kosovo i Metohija

DAKLE, AKTIVA BANAKA U VOJVODINI, ZA PET NAVEDENIH GODINA POVEĆANA JE ZA 20 % A U CENTRALNOJ SRBIJI SE UTROSTRUČILA, POVEĆANA JE ZA 300 % A UČEŠĆE AKTIVA BANAKA VOJVODINE U REPUBLICI SRBIJI SE PREPOLOVILO, SA 30 % PALO JE NA 14 %, DOK JE UČEŠĆE AKTIVA BANAKA U CENTRALNO SRBIJI PORASLO, SA 70 % NA 85 %
(zaokruženo).
3.x
I z v o r:
REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU (RZS)
Novembar 2010. – dato na sajtu RZS

„Republički zavod za statistiku objavljuje preliminarne rezultate obračuna regionalnog BDP- a za 2009.“ S napomenom da se „…. do kraja 2010. može očekivati revizija obračuna koja, prema prvim analizama neće značajnije uticati na nivo regionalnog BDP-a.“ Inače, BDP je najznačajniji pokazatelj produktivnosti i efiasnosti neke ekonomije. REGIONALNI BDP, preliminarni rezultati, 2009. godina (u hilj. RSD)

REGION BDP Učešće u % BDP po stanovniku
Indeks RS = 100

REPUBLIKA SRBIJA 2 815 000 000 100,0 385 100,0
Beogradski region 1 124 565 289 39,9 690 179,4
Region Vojvodine 720 300 851 25,6 366 95,2
Region Šumadije i Zapadne Sr. 563 733 518 20,0 275 71,4
Region Južne i Istočne Srbije 406 400 342 14,4 243 63,3

DAKLE, BDP VOJVODINE JE NIŽI OD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE ZA 4,8 %, A BDP VOJVODINE JE ZA oko 7% ISPOD BDP SRBIJE (CENTRALNE)- preračunato na bazi gornjih
podataka, – DOK JE BDP BEOGRADA SKORO DUPLO VEĆI OD BDP VOJVODINE !
Izvor:
Zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije (Sl. glasnik R. Srbije br. 51/2009. I 30/2010.)
citiramo :
Član 9.
Prema stepenu razvijenosti regioni se razvrstavaju u dve grupe, i to na:
1) Razvijene regione, čiji je stepen razvijenosti iznada republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika;
2) Nedovoljno razvijene regione , čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanonika.

DAKLE, VOJVODINA, ČIJI JE BRUTO DOMAĆI PROIZVOD PAO ISPOD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE, POSTALA JE „N E D O V O L J N O R A Z V I J E N R E G I O N“ !
4.Izvor :
Ekonomski institut u Beogradu, Ivan Nikolić
Objavljeno: „ISTINA“ br.11.mart.2010. Beograd
List Društva za istinu o NOB-u. Objavili i drugi listovi

Naslov :„NAŠE PLATE NAJNIŽE U REGIONU“
1.Slovenija ………….. 935 evra
2.Hrvatska …………… 724 evra
3.Crna Gora ………… 456 evra
4.Makedonija …….. 456 evra
5.BiH ………………….. 394 evra
6.Republika Srbija … 329 evra

 

OVO JE „VERTIKALNI PAD„ VOJVODINE , OD SLOVENIJE I HRVATSKE NA DNO. PREMA PODACIMA RGZ, PLATE U VOJVODINI SU NIŽE OD PLATA U CENTRALNOJ SRBIJI. OD SVIH REPUBLIKA I POKRAJINA (BEZ KOSOVA) PLATE SU NAJNIŽE U VOJVODINI !

 

U Novom Sadu, januar, 2011.

Pripremio Dragomir Jankov