Poštovane dame i gospodo.
[nr]
Saglasnosti o tome da je model federalizma koji je predložen u današnjoj deklaraciji, najbolji model državnog uređenja Srbije nema. Istovremeno, međutim, postoji potpuna saglasnost da je ustavna reforma potrebna i nužna, i da je o statusu Vojvodine neophodno razgovarati i voditi dijalog do onog trenutka, dok se ne ostvari položaj Vojvodine koji joj zbog svih, ne samo istorijskih, već i svakodnevih životnih potreba, pripada. Kao što i ovaj dokumenat koji smo danas dobili u pripremi sednice, pokazuje neke podatke, ja ću podsetiti na neke podatke ekonomske istorije Vojvodine koji pokazuju niz primera grubog urušavanja ekonomskog položaja njenih građana, upravo zbog statusa koji je imala u okviru različitih entiteta. Ovde se navodi, ja ću ponoviti, da još 1925. godine, kada su u Banatu, Bačkoj i Baranji naplaćeni porezi od 131 milion dinara, istovremeno u Srbiji s Crnom Gorom 60 miliona, u Hrvatskoj 67, u Sloveniji 57. Ili, recimo, podatak da je u poznatom otkupu posle II svetskog rata obezbeđeno 633.240 vagona žitarica, od toga samo iz Vojvodine 303.421. I konačno, podaci koji su važni za naše današnje bivstvovanje, koji kazuju da je danas bruto društveni proizvod u Vojvodini niži od bruto društvenog proizvoda u centralnoj Srbiji za 7%, a 4,8% od nivoa cele Srbije. Dozvolite mi jedan sasvim lični osvrt. Ja sam Kikinđanin i veoma dobro se sećam da je krajem osamdesetih godina bruto godišnji proizvod po glavi stanovnika u Kikindi bio viši nego bruto društveni proizvod u Mariboru, a da je danas u Mariboru najmanje deset puta veći.
[nr]
Vratiću se malo na pitanje zašto je nama u Vojvodini potrebno više nadležnosti i zašto je potrebno da se redefiniše njen ustavni položaj. Ona mora kroz taj novi ustavni položaj imati poluge u svojim rukama da uobliči svoj dugoročni razvoj, pre svega. U tom razvoju centralno mesto treba da pripada industrijskom razvoju i razvoju poljoprivrede. Poljoprivreda u Vojvodini i Srbiji, u odnosu na svetsku poljoprivrednu proizvodnju je u velikom zaostatku. Mi godinama ne možemo da pomerimo prihode od pšenice od tri i po tone po hektaru, a zemlje u Evropskoj uniji su davno dostigle prinose od pet tona po hektaru. U proizvodnji mesa u zemljama Evropske unije proizvede se oko 300 kg mesa po hektaru, a mi tek nešto više od 80. Hvalimo se izvozom od 2 milijarde evra poljoprivrednih proizvoda, a zemlje sa sličnim potencijalom izvoze deset puta više. Zato je nužno da odmah pristupimo temeljnoj razradi strategije razvoja proizvodnje hrane, kao i programu mera za njenu realizaciju. Potrebne su nam tu robne rezerve da obezbede stabilnost tržišta hrane, a od posebnog značaja je da se radi na udruživanju poljoprivrednika radi izgradnji nove prehrambene industrije, gde bi oni postali vlasnici i suvlasnici te industrije. Očigledno je da agrarna politika luta, da nema nikakvu trajnost, i da zato ona ne uspeva da stimuliše ogromnu većinu proizvođača na maksimalnu proizvodnju. Poljoprivreda je isuviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena paliativnim merama, dotacijama, donacijama, predizbornim obećanjima, pogotovo svađama i nesporazumima sa proizvođačima. Ovakav stav Republike prema grani, koja je jedna od ključnih grana poljoprivrede u Vojvodini, je za Vojvodinu ponižavajuća. Mi zato i danas treba da podržimo protest naših zemljoradnika, jer je on uperen protiv odnosa neizvesnosti i nesigurnosti u proizvodnji.
[nr]
Ovo više navodim kao ilustraciju zašto nam je potrebna realna a ne formalna nadležnost u oblastima kao što je poljoprivreda i slično. Naravno da to važi i za druge oblasti kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, kultura i slično, jer su to prirodni atributi svake autonomije. Dobar primer za to je vaskularna klinika u Kamenici, čiju tridesethiljaditu operaciju na srcu sa ponosom obeležava, građena u periodu kada je Vojvodina ostvarila najvišu autonomiju, kao što je građeno tada i na stotine drugih objekata takvog značaja. Isto tako da Vojvodina ima svoju policiju, neko je to ovde već spomenuo, ne bi se stvarali, siguran sam, oni sramotni redovi pred šalterima novosadske policije.
[nr]
U procesu ustavnih promena realno je očekivati predloge niza drugih modela. Veoma je važno da stvorimo atmosferu u Vojvodini i Srbiji u celini, da se svaki od tih ustavnih projekata ravnopravno i temeljno raspravi. U Srbiji je sve veći broj političkih partija koji zahtevaju ustavne promene, mada ih je sugurno još nedovoljno. Ja bih posebno istakao da stranke okupljene oko Preokreta, u tome prednjače. Njihova deklaracija o Vojvodini promoviše ciljeve koji suštinski menjaju položaj Vojvodine, jer sadrže zahtev za zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću Vojvodine. O tome je ovde govorio i gospodin Mijić, takođe i Odžić iz Vojvođanske stranke. To su zahtevi naše prethodne konvencije, njih su danas ovde vrlo razgovetno formulisali predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara. Predlozi za promenu Ustava, po mom uverenju, biće životvorni u Vojvodini i u celoj Srbiji ako obezbeđuju da svako živi od svoga rada, da lokalne zajednice i pokrajine vladaju od svojim materijalnim resursima, da pokrajine imaju, pored Republike svoje izvorne prihode, da se ostvaruju odnosi ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica i njihov slobodan razvoj. Nas ne treba da obeshrabre one društvene snage koje su već danas, a biće i u budućnosti, na repu događaja. Reč je o onima koji dobijaju groznicu od svakog pomena promene Ustava i pominjanja prava Vojvodine, i koji i za aktuelni Statut Vojvodine kažu da je separatistički, a on je samo maksimalno, ili blizu toga, mogući proizvod ustavnih rešenja, čiji su oni tvorci. U Srbiji mora biti prevladana arhaična svest da postoji samo centralna država sa svojim organima, na jednoj strani, i njeni podanici, na drugoj strani. Kada novim ustavnim rešenjima Srbija i Vojvodina omoguće slobodan i harmoničan razvoj svih delova, biće bliže Evropskoj uniji i njenim standardima. U to sam čvrsto uveren.
[nr]
MIROSLAV FRANCUSKI
predstavnik Foruma V21