MIŠLJENJA I PREDLOZI NA NACRT ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU

Republika Srbija
Ministarstvo finansija
Nemanjina br.22
11000 Beograd

Vojvođanski klub, udruženje civilnog društva osnovano 1992.godine nakon održane tribine 29.agusta 2011. U Novom Sadu, na kojoj se raspravljalo o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, dostavlja Naslovu:

SMATRAMO DA JE OD NAJVEĆEG ZNAČAJA DA SE ZAKON DOPUNI UVOĐENJEM ZAMENSKE NATURALNE RESTITUCIJE I DA SE UTVRDI DA PREDNOST IMA VRAĆANJE U NATURALNOM OBLIKU ISTE ILI DRUGE ODGOVARAJUĆE IMOVINE A TEK POTOM OBEŠTEĆENJE PUTEM NOVCA I DRŽAVNIH OBVEZNICA

Zamenska restitucija i prioritet naturalne restitucije nad novčanom nije predviđen ovim Nacrtom ali je predviđen Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, te nema nikakvog osnova niti održivog razloga da se razlikuje opšta od konfesionalne restitucije. Subjekti prava na restituciju moraju biti izjednačeni, suprotno je protivustavno i nepravično. Bez ove dopune Zakon će biti osporavan kao neustavan, što će zakočiti njegovu primenu, a ishod se može predpostaviti obzirom na nedavnu odluku Ustavnog suda u pitanju zamenske restitucije, koja je potvrđena kao ustavna.

Na održanoj tribini Vojvođanskog kluba, kao i u široj javnosti, snažno je ispoljena sumnja i uverenje da ovakav Nacrt zakona, posebno izostavljanje zamenske restitucije ima za cilj da se u naturalnom obliku vrati što je manje moguće, odnosno minimum , a da se ostalo po višestruko nižoj vrednosti od stvarne isplati za dve decenije, do 2035 godine, dakle uz ogromno oštećenje bivših vlasnika. Sve sa tim da se, prvenstveno poljoprivredno zemljište, u što većoj meri zadrži u državnom vlasništvu i potom proda poput već izvršene privatizacije, kao obostrano korisna sprega vladajuće političke elite i novih bogataša.

Argument kojim se u javnoj raspravi i pre nje uporno odbija uvođenje zamenske restitucije, koja se pretežno odnosi na poljoprivredno zemljište, a to je da zemljišta nema, nije tačan, jer po podatcima Ministarstva za poljopirvrdu, državno zemljište koje se daje u zakup iznosi 425.000 hektara, što je manje od zemljišta koje se po podnetim prijavama od 2006. potražuje.

Takođe nije tačan argument da bi zamenska restitucija prouzrokovala mnogo sporova i korupciju. Tokom 40 godina, od 1955. do 1995. putem komasacije je 56% zemljišta u Vojvodini izmenilo vlasnika (izvor: Konfesionalna restitucija, izdavač Direkcija za restituciju Srbije, Beograd 2010., str. 290) a sudski sporovi ovim izazvani, pogotovo u većem broju, ni u vezi sa nepravičnom dodelom, ni u vezi sa korupcijom, nisu registorvani.

Bitan argument u prilog uvođenja zamenske restitucije je taj, da je ona pravičnija za bivše vlasnike i jeftinija za sve građane, jer manji deo ostaje da se isplati na teret budžeta.

II.

U CILJU POSPEŠIVANJA REALIZACIJE PRINCIPA PRIORITETA NATURALNE RESTITUCIJE, TE DA BI SE ZAMENSKA RESTITUCIJA ŠTO EFIKASNIJE MOGLA SPROVESTI, ZAKON TREBA DOPUNITI TAKO DA SE OFORMI:

POLJOPRIVREDNI FOND ZA RESTITUCIJU iz kojeg bi se restituentima vraćalo poljoprivredno zemljište (ovakvi fondovi su se u Hrvatskoj i Nemačkoj pokazali kao vrlo korisno i ekonomično rešenje).
ŠUMSKI FOND ZA RESTITUCIJU iz kojeg bi se vraćale šume i šumsko zemljište.
Eventualno i GRAĐEVINSKI FOND ZA RESTITUCIJU koji bi sadržao sadašnje stanove u državnoj svojini ili novoizgrađene.

III.

KAO NEOPHODNU DOPUNU OVOG ZAKONA PREDLAŽEMO DA SE ZAKONOM ODREDI KOLIKO IZNOSI MINIMALAN DEO VREDNOSTI IMOVINE, STANA, LOKALA, GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA, POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I DR. KOJI SE MORA ISPLATITI BIVŠEM VLASNIKU, ISPOD KOG MINIMUMA OBEŠTEĆENJA NEMA.

Koliki je i da li određeni minimum odgovara pojmu obeštećenja, mora se unapred znati i utvrditi,jer bez toga za primaoca obeštećenja nema nikakve garancije da će biti stvarno obeštećen, a upravo takvo rešenje sadrži Nacrt zakona.Po odredbičlana 30. Nacrta ”ukupan iznos obeštećenja ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od 200 milijardi dinara” (2 milijarde evra).

Iznos se određuje potpuno voluntatistički (doskora se govrilo o 3 milijarde evra), a pojmovi: makroekonomska stabilnost i privredni rast, potpuno su nedefinisanii bez kvantifikacija, a za njihovu zaštitu i čuvanje, prvi put se zakonom eksplicitno određuje pojedinačna grupacija građana, bivših vlasnika, što je nedopustiv pravni presedan.

Na raspravi o Nacrtu zakona koja je održana u Novom Sadu 22.avgusta 2011.javno je postavljeno pitanje: šta ako procenjena imovina vredi 6 milijardi evra a za vraćanje je predviđeno samo 2 milijarde, te ima li bilo kakvih garancija za bivše vlasnike, prisutni pomoćnik premijera i ministar finansija u vladi Srbije, nije dao nikakav odgovor. Pitanje je da li Vlada Srbije nema kvantitativne procene ili su one tako poražavajuće da ne smeju da se saopšte ?

Od dva polazna principa: da se ispravi istorijska nepravda građanima naneta oduzimanjem imovine, što je osnovni razlog za donošenje ovog zakona, a da se to izvrši prema mogućnostima države , Vlada Srbije kao predlagač, bila je dužna da na bazi neophodnih procena nađe ravnotežu između ta dva principa i da oba zaštiti, umesto toga ona je jednostrano obezbedila garancije za princip koji štiti državnu kasu,dok je ostvarenje prvog principa koji se tiče građana u ostao bez adekvatnih garancija i prepušten ishodu koji je nepoznat.

IV.

SMATRAMO DA NE POSTOJI OPRAVDANJE DA SE OD OBAVEZE VRAĆANJA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA (ČL.22.)IZUZME GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE NA KOME JE PLANSKIM DOKUMENTOM VAŽEĆIM NA DAN STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PLANIRANA IZGRADNJA OBJEKTA JAVNE NAMENE ILI JAVNA POVRŠINA.

Ukoliko u momentu stupanja na snagu ovog zakona nije započeta gradnja navedenih objekata i ne postoje fizičke smetnje za vraćanje u naturi ovog zemljišta bivšem vlasniku, suprotno je principu pravičnosti i Ustavom zajemčenog prava na imovinu i njeno mirno uživanje, propisati da se u ovakvom slučaju, bez ikakvog stvarnog osnova i logičnog razloga, građevinsko zemljište ne vraća. Ovo je još jedan primer usmerenosti ovog zakona na štetu bivših vlasnika.

SMATRAMO I PREDLAŽEMO DA KORISNIK OBEŠTEĆENJA ZA KOGA JE UTVRĐENO DA O SVOM TROŠKU SNOSI SVE SUDSKE, ADMINISTRATIVNE I DRUGE TROŠKOVE (ČL.39.)TREBA DA BUDE OSLOBOĐEN PLAĆANJA TROŠKOVA ZA UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ODUZETE IMOVINE OD STRANE VEŠTAKA I PUTEM VEŠTAČENJA, A DA ISTE SNOSI DIREKCIJA ZA RESTIRTUCIJU, ODNOSNO DRŽAVA.

Obzirom da su ovo po pravilu znatni troškovi, te obzirom da se za oduzetu imovinu bivšim vlasnicima ne plaća naknada za njeno korišćenje tokom više od 60 godina, smatramo dati predlog opravdanim.

VI.

PREDLAŽEMO DA SE PRIJAVE POTRAŽIVANJA ODUZETE IMOVINE KOJE SU BIVŠI VLASNICI, PO ZAKONU O PRIJAVLJIVANJU I EVIDENTIRANJU ODUZETE IMOVINE PODNELI 2006. GODINE DIREKCIJI ZA IMOVINU, SMATRAJU KAO PRIJAVE I PO OVOM ZAKONU, S TIM DA SE TOKOM RADA PO POTREBI MOGU DOPUNITI.

VII.

KAO VRLO BITNO NAVODIMO SLEDEĆE:

ODREDBOM ČL. 1. NACRTA ZAKONA PREDIĐENO JE DA PRAVO NA VRAĆANJE IMOVINE I OBEŠTEĆENJE IMAJU SAMO ONI ČIJA JE IMOVINA ODUZETA POSLE 9.MAJA 1945. OBZIROM DA JE ODUZIMANJE IMOVINE ZAPOČELO I PRE 1945., DA JE PRIPADNICIMA JEVREJSKE ZAJEDNICE POČELO 1941.A DA JE POTOM IMOVINA MASOVNO ODUZIMANA OD PRIPADNIKA NEMAČKE ZAJEDNICE, A I OD PRIPADNIKA DRUGIH ZAJEDNICA, PREDLAŽEMO DA SE PO OVOM ZAKONU VRAĆANJE I OBEŠTEĆENJE ODNOSI NA IMOVINU ODUZETU OD 1941. GODINE.

Smatramo da je neprihvatljivo, nepravično i protivno svrsi ovog zakona, da se pojedine kategorije stanovništva kojima je imovina oduzeta, izuzmu od mogućnosti da im se imovina vrati ili da budu obeštećeni.

U javnosti isticani navodi od strane pripadnika Vlade Srbije da je pitanje povraćaja imovine Nemačke manjine rešeno medjunarodnim sprazumom Tito – Brant, nisu dokazani, s tim što je i pitanje da li bi se on mogao odnositi na mnogobrojne Nemce iseljene u Austriju, Kanadu, SAD, zemlje Južne Amerike i dr.

VIII.

ŠIRE EKONOMSKO-SOCIJALNE POSLEDICE NACRTA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU ZA VOJVODINU:

SMATRAMO DA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJE IMAJU POSEBAN ZNAčAJ ZA VOJVODINU U CELINI A NE SAMO ZA NJENE GRAĐANE KOJIMA JE IMOVINA ODUZETA, JER ZNATAN DEO ODUZETOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA, ČAK I OKO 80% JE U VOJVODINI, TE UKOLIKO SE ODBIJANJEM ZAMENSKE RESTITUCIJE I NA DRUGI NAČIN ONEMOGUĆI DA TO ZEMLJIŠTE NE BUDE VRAĆENO VEĆ OSTANE U DRŽAVNOM VLASNIŠTVU – PRODAJA TOG ZEMLJIŠTA OMOGUĆAVA PRIVATIZACIJU POPUT ONE VEĆ RANIJE VRŠENE, ŠTO ZNAČI OBOSTRANO KORISNU SPREGU POLITIČKE I POVLAŠĆENE EKONOMSKO-FINANSIJSKE ELITE KOJA ĆE PO BAGATELNIM CENAMA POKUPOVATI IZDATE OBVEZNICE OD OBEŠTEĆENJA I NJIMA KAO GOTOVINOM PLAĆATI OTKUPLJENU ZEMLJU, KAO RANIJE SA OBVEZNICAMA STARE DEVIZNE ŠTEDNJE, UZ E UNOŠENJA PRLJAVOG KAPITALA U VOJVODINU; ŠTO ZNAČI PONOVNA, BEZOBZIRNA PRODAJA I RASPRODAJA VOJVODINE.

Umesto jačanja malog i srednjeg poseda, “farmerizacije”, do koje bi došlo vraćanjem zemljišta građanima Vojvodine od kojih je oduzeta i stvaranjem socijalno ekonomske strukture koja je kompatibilna onoj u zemljama Evropske unije, ide se na “tajkunizaciju” i stvaranje latifundija i strukturu Južnoameričkih država, uz sve pogubne socijalne i ekonomske posledice toga.

IX.

TRAŽOMO DA VLADA SRBIJE KAO PREDLAGAČ ZAKONA, PRE KONAČNOG ODLUČIVANJA O NJEMU, DA DETALJNO OBRAZLOŽENJE OVOG ZAKONA KOJE JE NA ŽALOST IZOSTALO U JAVNOJ RASPRAVI, POSEBNO NEOPHODNE KVANTITATIVNE POKAZATELJE, ANALIZE I PROCENE, BAZIČNE PODATKE, ŠTA ČINI RASPOLOŽIVU IMOVINU ZA VRĆANJE, OBIM I STRUKTURU I VREDNOST DO SADA TJ. 2006. PRIJAVLJENIH POTRAŽIVANJA, TE PROCENU OČEKIVANIH POTRAŽIVANJA, I DR. JER JE NEDOPUSTIVO DA ZAKON OVAKVOG ZNAČAJA I KARAKTERA BUDE PROPRAĆEN ISKAZIMA BEZ IKAKVIH PODATAKA, ARGUMENTOVANIH OBRAZLOŽENJA, SVEDEN NA PREPRIČAVANJE NJEGOVE SADRŽINE,JER BEZ KVALITETNE PRIPREME NEMA NI KVALITETNOG ODLUČIVANJA.

U POGLEDU JAVNE RASPRAVE O NACRTU ZAKONA ZA KOJU JE, POSLE 11 GODINA ČEKANJA NA NJEGOVO DONOŠENJE, ODREĐENO NEDOPUSTIVO KRATKO VREME OD SVEGA DESETAK DANA I TO U NAJNEPOVOLJNIJEM VREMENSKOM PERIODU, KRAJEM MESECA AVGUSTA, OCENJUJEMO DA TO PREDSTAVLJA NEDOPUSTIVU MANIPULACIJU I PODCENJIVANJE JAVNOSTI, DEVALVACIJU DEMOKRATSKE TEKOVINE JAVNE RASPRAVE, ZA ŠTA JE ODGOVORNA VLADA REPUBLIKE SRBIJE, KOJA KAO DO NEDAVNO NAJVEĆA VLADA U EVROPI I SA OGROMNIM DRŽAVNIM APAROTOM, NE MOŽE DA SE PRAVDA OBJEKTIVNIM NEMOGUĆNOSTIMA.

Novi sad 1.septembar 2011.

VOJVOĐANSKI KLUB

PREDSEDNIK

Đorđe Subotić