Dragi prijatelji javljam se na osnovu člana 8. Poslovnika o radu III Vojvođanske konvencije, naravno ne da bih opstruisao njen rad nego da bih jednom analogijom ukazao na fenomen u vezi sa svakodnevnim prenosima na RTS sednica Narodne skupštine gde se Poslovnik zloupotrebljava i opstruiše rad. Zašto je tema republički parlament bitan u vezi sa ovim današnjim našim skupom? Bitan je jer treba da izglasa saglasnost na novi Vojvođanski statut. Vojvođanska skupština je u ustavnom roku usvojila tekst novog Statuta, a republička neće obaviti svoju ustavom utvrđenu obavezu a to je da usaglasi sa Ustavom iz 2006.godine sve predviđene akte do kraja ove godine. Jasno je da u preostalih nekolikodana do stavljanja na dnevni red i davanja saglasnosti neće doći, a kad će ne znamo. Dakle, Pokrajina Vojvodina živi i radi po postojećem Statutu koji je donet po, Miloševićevom Ustavu, a donet je polovinom 1991. godine, znači u prošlom veku, pre sedamnaest, osamnaest godina. Od te 1991. godine mnogo toga se promenilo: nema SFRJ, donet je žabljački Ustav, Ustavna povelja SCG, da bi 2006-te Srbija kao samostalna država obznanila tzv. mitrovdanski Ustav. Sve to je preživeo Statut Vojvodine iz 91. godine, praktično tri promene najviših pravnih akata države i ako se pogleda njegov tekst to je jedan dokument koji bi u nekom kompjuterski naprednom formatu stao na jednu i po stranicu sa nekoliko desetina članova u kojima ima pojedinih značajnih anahronizama kao npr. društvena svojina, srpskohrvatski jezik protiv kog ja lično nemam ništa i mnogo praznina, nedorečenosti i nelogičnosti, pukih nabrajanja i sl. To sve govori o statusu i tretmanu ovog akta koji pre podseća na neki poslovnik o radu nego na najviši pravni akt Autonomne Pokrajine, a ono što je zanimljivo je to što se oko novog Statuta Vojvodine digla tolika prašina. Siguran sam da će stavljanje na dnevni red Skupštine Srbije radi saglasnosti izazvati buru negodovanja, biće to poligon antivojvođanskih stavova na kom će se utrkivati srpski nacionalisti u svom kvazi -patriotizmu, a ostali će uglavnom ćutati. Uvek je lakše napadati nego braniti. Svedoci smo saopštenja, stavova pojedinih istitucija kao na primer SANU i nekih drugih takozvanih uglednih institucija i još takozvanijih uglednih pojedinaca gde se novi vojvođanski Statut bezočno napada, osporava mu se ustavnost, pripisuje mu se separatizam i izvode se besmislene analogije sa nekim vremenima iz perioda raspada Jugoslavije, a ne sećam se da je jedan potpuno anahroni dokument, sadašnji Statut Vojvodine, ikad bio predmet interesovanja. Ključni problem je u tome da vojvođanski predlozi zavise od skupštinske većine , političke kombinatorike partija i koalicija. Do sada, ako se izuzme neki nedorečeni „Omnibus” ni jedan vojvođanski predlog, a bilo ih je mnogo, nije ulazio ni u skupštinsku proceduru. Dakle, Vojvodina živi i radi UPRKOS. Jednom je jedan ugledni filozof rekao da kada bi uvek većina bila u pravu svet ne bi napredovao.