Treća vojvođanska konvencija jeste svojevrsni nastavak I i II konvencije, ali sa bitnom razlikom u tome što u vreme održavanja I i II konvencije nije bilo ovakvog Ustava koji je Vojvodina plebiscitarno odbila i obavezala nas da poštujemo to opredeljenje. A ovaj Ustav, koji je donet tako što su trojica stranačkih lidera uzurpirala ustavotvornu vlast, ne samo da je nedemokratski i po načinu donošenja i po sadržini, nego je – pored ostalog – zasnovan na gnusnoj istorijskoj laži.
Nije ovim Ustavom osnovana Vojvodina! Nije Republika Srbija osnovala Vojvodinu! Vojvodina je istorijska pokrajina koja je svojom voljom ušla u Srbiju 1918. i potvrdila tu odluku 1945. kada je već imala svoju teritoriju, svoje organe vlasti i svoje oružane snage. Ta Vojvodina je htela u Srbiju, hoće to i sada, ali uz bitno ispravljanje nedorečenosti iz 1918 i 1945. kada je – najverovatnije u zanosu oslobođenja, a iz brojnih drugih razloga koje će utvrditi nauka – propustila da precizno definiše trajne osnove svoga odnosa prema državi u čiji sastav ulazi.
Ovakav Ustav, dakle, i praktično ponašanje centralne republičke vlasti, a ne mnogo manje i delova pokrajinske, teraju nas na traženje radikalnijih rešenja od onih koja smo usvojili na I i II konvenciji, rešenja koja neće rušiti državu ali će efikasnije štititi Vojvodinu i njene građane od arogancije i samovolje centralne vlasti.
U prvom delu Rezolucije daje se ocena stanja u društvu, u državi, u zemlji i to ne kao kritika pojedinačnih partija iz ove ili prethodne vlasti, jer svaka od njih ima svoj deo odgovornosti, nego STANJA u kome se nalazimo i koje VOJVODINA NEĆE!
– to su, pre svega, centralizam i unitarizam kao UNIFORMNO rešavanje stvari za RAZLIČITE sredine i subjekte;
– to je takođe dominacija izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom;
– nepoštovanje i nesprovođenje Ustava i zakona;
– obnavljanje autoritarizma i klerikalizma;
– ekonomska nestabilnost u obliku bržeg rasta budžeta od društvenog proizvoda;
– apsolutna vladavina partitokratije i partijske aristokratije;
– udaljavanje od evropskih standarda, pre svega u obliku tiranije većine;
– feudalizacija vlasti u obliku jednopartijskih ministarstava i isto tako jednopartijskih javnih preduzeća itd., itd.
Vojvodina je u državi sa takvim neprihvatljivim atributima u težem položaju nego drugi krajevi zemlje iako na prvi pogled izgleda drukčije možda i zato što već duže vreme vojvođanska vlast izigrava prosjaka koji svemoćnu republičku vlast stalno nešto moli, po pravilu, vrlo ubogo i ponižavajuće snishodljivo, a onda medijski glorifikuje ono malo što joj se udeli.
Sve su te ocene unete u Predlog rezolucije i to PRE nego što su usledila poslednja zbivanja oko budžeta, oko podele funkcija u javnim preduzećima i objavljivanja podataka o platama direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, o glasanju protiv Rezolucije OUN o kršenju ljudskih prava u Iranu i sl., a da se ni jednom rečju ne spominje ni moralna, ni politička, ni krivična odgovornost za sve to. Baš kao što se ne spominje ni odgovornost za to što je dugo vremena sporazum o autoputu Horgoš-Požega bio tajna (a delimično je to još uvek), što je i energetski sporazum sa Rusijom dobrim delom do dana današnjeg tajna, što su i enormne plate u javnim preduzećima dugo bile tajna, a neke su to i ostale, itd., itd. A čim je nešto od toga dospelo u javnost – ispala je bruka.
Sve to belodano potvrđuje ocene Predloga rezolucije o onom stanju u zemlji koje VOJVODINA NEĆE! I potvrđuje da je sve to posledica činjenice da na delu već godinama imamo neomeđenu vladavinu partitokraske birokratije, odnosno – svemoćnih partijskih vrhuški, u kojoj sve državno postaje partijski plen stranaka i da je to jedini motiv u borbi stranaka za vlast.
Zato su sazivači ove Konvencije i tako kritičlni u prvom delu Rezolucije.
Znamo mi da vlast kvari ljude, ali i da oni njoj ne ostaju dužni. Povratna sprega, rekli bi fizičari. Sve vlade posle 2000. godine učinile su nešto za poboljšanje života u Srbiji, ali nisu oskudevale ni u potezima kojima su pogoršavali život u Srbiji.
Morali smo sve to da kažemo u predloženoj Rezoluciji, jer ako ne bismo žigosali sve to, potomci će po zlu pominjati i nas, a, boga mi, i celu nam familiju.
Govorio sam do sad o tome šta – po slovu i duhu Rezolucije Vojvodina neće, a što je jasno iskazala i bojkotom referenduma o novom ustavu. A šta to VOJVODINA HOĆE?
Pre svega, bitno drukčije ustavno-pravno ustrojstvo Srbije i donošenje potpuno novog Ustava kojim će država Srbija biti uređena po tekovinama moderne političke teorije i savremene evropske prakse. Polazište za to je nov istorijski dogovor ravnopravnih istorijskih i konstitutivnih entiteta Srbije i Vojvodine o njihovom samokonsituisanju i udruživanju u Republiku Srbiju, kao zajedničku celovitu, složenu i suverenu evropsku državu.
Pod pravom na politički subjektivitet, koji navodimo u Rezoluciji, podrazumeva se pravo Vojvodine da sopstvenim konstitutivnim aktom samodefiniše sebe i uredi sve unutrašnje odnose, a pod ravnopravnim dijalogom podrazumeva se obostrano uvažavanje istorijski nastalih razlika u uslovima otomanske carevine s jedne i evropske Austrougarske sa druge strane i njihova geneza do naših dana. Ničija nacionalna pripadnost ne može da izbriše ove razlike i zato ih i prilikom konstitutivnog uređivanja buduće zajedničke države svakako treba uvažavati. Tim dogovorom utvrdile bi se trajne osnove konstituisanja i budućeg uređenja zajedničke države, a u okviru nje neka se Srbija samokonstituiše u skladu sa svojom tradicijom državnosti, a Vojvodina u skladu sa svojom tradicijom autonomnosti.Dakle, SA Srbijom – DA, POD Srbijom – NE!
Znamo dobro iz, nažalost, prebogatog iskustva da će ovakvi zahtevi i poruke Konvencije među brojnim uticajnim akterima na aktuelnoj političkoj sceni naići ili na ignorisanje ili na osude. PA ŠTA!?Ni do sada to, kao što rekoh, nije izostajalo. Preživeli smo i istrajali.
Govoriće: Vi hoćete otcepljenje!
PA ŠTA!? Čak i da hoćemo, a nećemo – imamo pravo. Kao što smo
svojom voljom ušli mogli bismo svojom voljom i da izađemo. Ali, naravno, NE ŽELIMO I NEĆEMO DA IZAĐEMO ALI NEMOJTE NAS VI SVOJOM SAMOVOLJOM I AROGANCIJOM GURATI KA TOME.
Govoriće: Vi hoćete državnost!
PA ŠTA! Uvek smo isticali da državi pripadaju vojska, državna bezbednost, spoljna politika, monetarna vlast, carine, osnove privrednog sistema i zaštita ljudskih prava. Sve ostalo može biti – i treba da bude – u nadležnosti pokrajine, regije i lokalne samouprave –pa makar naš zahtev da mi ta naša osvedočena prava regulišemo i vršimo sami neko nazivao našim zahtevom za državnošću.
Govoriće: to što Vojvodina hoće to je federalizacija!
PA ŠTA!? Nije federalizam nikakva politička prokletinja, nego legalan i legitiman oblik organizovanja države i društva.
Govoriće: Vi mnogo tražite!
PA ŠTA!? Ustvari, ne TRAŽIMO mi ništa od Srbije nego joj NUDIMO izvesniji zajednički put ka društvenom boljitku. Uslov za to je da se centralizmom ne ograničavaju i ne onemogućavaju kreativne snage izvan metropole, centralnih državnih organa i partijskih vrhuški.
Na sve te napade imamo pripremljene argumente za odgovor. Ali smo i spremni da saslušamo ARGUMENTE, a ne samo STAVOVE, Kinezi imaju uzrečicu : ako pas laje – znači da nije dovoljno kuvan.
Kinezi imaju uzrečicu : ako pas laje – znači da nije dovoljno kuvan.
Zato ćemo morati da one koji na ovu našu platformu nastave i dalje nasrću i, da prostite, laju, vojvođanski strpljivo razuveravamo i “kuvamo” dok ne omekšaju. A ako to ne pomogne – treba ih izbaciti iz onca, tj. – iz političkog života(na izborima, naravno).
Poslednji deo Rezolucija čini mi se aktuelno i operativno najvažnijim, jer ukazuje kako se stavovi iz Rezolucije mogu ostvariti. Pre svega, očekuje se akciono sadejstvo autonomističkih i drugih iskreno i netaktizerski opredeljenih proevropskih snaga sa ciljem da se na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima osigura u Vojvodini i zemlji u celini prevlast onih snaga koje hoće i mogu ostvariti korenite ustavne i društvene reforme. Moguće je naravno i ka punoj autonomiji Vojvodine i ka modernizaciji i demokratizaciji Srbije ići “korak po korak”, ali samo ako se ima jasan strateški cilj. Jer, ako se krene pogrešnim vozom, onda su i sve usputne stanice pogrešne. Ovim Predlogom rezolucije taj strateški cilj je definisan. Zato Vas molim da Rezoluciju usvojite.